prteno-vreme-srbije

Srbija koje više nema
Omanuo sam skoro kada sam pisao o mojoj Toplici lepotici – o mojoj jedinoj Uni i osećam obavezu da to popravim jednim bitnim, za to vreme poslom, korisnim za to vreme. Nisam omanuo iz neke loše namere, prosto, omaklo se…
Živeo je narod, živela je sirotinja, materijalno slaba, emotivno jaka, čestita i poštena, živeli smo kako smo mogli i morali.
Poseban događaj nas dece je bio u avgustu, kada smo po zatokama u tišini Toplice muvali se oko konoplje koja se tu kiselila, gde smo hvatali ribice ošamućene. Jurili su ribočuvari naše seljake zbog toga ali malo i kroz prste gledali, funkcionisalo je to, ko je mogao na kraj izaći sa sirotinjom. Svako domaćinstvo bi uproleće posadilo ar ili dva konoplje – beljojke ili crnjojke, koju ne treba mešati sa ovom modernom konopljom drugih namena – narod tada nije bio iskvaren, a i Zapad nam nije zavirio u dvorište.

Kada konoplja sazri u julu mesecu dođe u visinu preko dva metra, poseče se veže u snopove i u zatokama Toplice, dalje od opasnosti da je plaha letnja kiša odnese, premda je i toga bilo, pa su fatali snopove do Prokuplja, kako koje i čije ugrabe, ali nije to bila česta pojava. Kada se složi konoplja preko nje se ukrste drvene motke, kolcima se pričvrste za pesak u Toplici, naslaže se kamenje na tome tako da konoplja celog vremena “kiseljenja” bude pod vodom. Posle dve-tri nedelje konoplja je spremna za dalji rad, vadi se iz vode i uspravlja da se suši nakon čega se na “trlicama” lomi i izdvaja se vlakno.
Trlica je naprava nakovane dve daske, pod uglom i trećom valjkom se to lomi – trli. Kada se to izmlati, i odvoji se vlakno od pozdera i bude spremno za predenje što žene uz kudelju to upredu a zatim u razbojima tkaju za razne kućne potrebe, najčešće za prostirače, za pravljenje krevetske posteljine gde se puni slamom ili kukuruznom šuškom i na tim krevetima i prostiračima smo život živeli.
Nesumnjivo je pozder imao neku simboliku, ali je ja nisam dokučio, jer je često u narodu: “uživa kao pas na pozder”,kad hoće nekog da okarakterišu, ali mi nije poznato da li u pozitivnom ili negativnom kontekstu, premda više verujem da je u pozitivnom, jer pozder ume da bude na livadi i suncu i takav zgodan za psa, i sigurno to i na čoveka je preneto
Predenje kudelje je veoma težak posao za žene jer se stalno morala vlažiti kudelja i upredati tako da su ženama stzradale jagodice na prstima a predenje vune je u odnosu na to bilo kao pamuk. Bilo je i drugih namena, od njih su se šile košulje, zvane “Đude” koje su bile dugačke do iznad kolena, navlačila se preko glave i omogućavala je da se preko nje nosi sukneno odelo a preko leta je samo ona bila po vrućini a mogle su da se nose i prtene gaće.

Moj čiča Bole je tu imao nezgodaciju, koju je sam i pričao, poterao ga proliv i nije ni stigao da čučne ili mu se učkur nešto zapetljao, uglavnom je taku đudu morao preko glave da svuče, što je uvek pričao, kad mu mi mlađi damo zort. A i naš deda Mikailo-Mika, dobar ljubitelj kapljice je našao praktičnu primenu od stabla konoplje, koje smo zvali “dutka” – značenje mi i sada nejasno, i kako je često bio oko buroća a kad popije , loše naravi i sklon neredu sa čeljadima, to mu sinovi sastrugali čep na buretu da ne može da ga otvori.
Međutim, deda Mika se snašao, izbušio burgijom bure, i kroz rupu dutkom pije rakiju, zatim zamaskira rupu da se ne vidi i tako sve dok ga nije ispraznio. Vide deca da on i dalje pijan ali mu nisu ustanovili kako sve dok im nije trebalo više rakije a zatekli prazno bure. Mi deca smo je koristili za strele u igrama kauboja i indijanaca.
Konoplje više nema a ona nova sorta se krije i gaji na nekim mestima daleko od oka i vlasti. To je to prteno a slično je i vuneno vreme srbije. Ovo da se zna za mlade naraštaje.
Autor: Zvonko Prelić