safari-stil-rolka-balon-suknja-kombinezon8230sve-je-to-izmislio-ovaj-covek-i-nemamo-pojma-sta-bismo-nosile-da-nije-bilo-njega

Jedan jedini i neponovljivi Iv stvarao je od 1962. do 2002. Deo njegovog bogatog opusa, koji sadrži 35.000 predmeta, izložen je na 450 kvadratnih metara. Muzej se nalazi na aveniji Marso 5 u zgradi iz 19. veka u kojoj je imao atelje. Na vratima će vas dočekati tri slova koja su postala simbol glamura i luksuza – YSL. Zakoračićete u tajanstveni svet. Modeli na lutkama, originalne zabeleške, skice i kratki filmovi vode vas kroz modno-stvaralačku priču Iv Sen-Lorana od njege prve samostalne revije koja je izazvala tektonske promene u modnom svetu, preko skica za balet i pozorište, najupečatljivijih komada koje je kreirao, do „le smokinga“. koji je obeležio njegov rad.

Iv je katalogizovao svoj rad od početka, a od osamdesetih je odvajao modele sa oznakom M namenjene muzeju. Foto: Profimedia

Pariski šik kakav danas znamo ne bi postojao bez Iv Sen-Lorana. Rođen u Oranu u Alžiru 1936. već sa 17 godina napušta kuću i seli se u Pariz. Sledeće godine dobija nagradu za dizajn koktel haljine i počinje da radi za fracuskog modnog kreatora Kristijana Diora. Dior umire 1957, a Sen-Loran staje na čelo njegove modne kuće. Posle kratkog perioda u vojsci, vraća se u Pariz i 1962. sa Pjerom Beržeom otvara svoju modnu kuću. Ostalo je istorija.

Iv Sen Loran u safari odeluFoto: Profimedia

Snagu autentičnosti i svežih ideja van kalupa koje je nudila ulična moda Iv je osetio još na početku svoje kreatorske karijere. Uticao je na uličnu modu skoro podjednako koliko je crpeo inspiraciju iz nje. Želeo je da se nađe u svakom ženskom ormaru. On je prvi kreator visoke mode koji je pokrenuo svoju „pret a porter“ (spremno za nošenje) kolekciju, odnosno liniju konfekcije želeći da postane pristupačan svima. Uspeo je da ubedi bogate dame da sa modela rađenih po meri pređu na konfekciju, ali je ipak ostao nedostupan za većinu. I dalje je oblačio buržoaziju.

Uveo je muške elemente u žensku modu. Model iz 1967.Foto: Profimedia

Veličina njegovog dela ogleda se u svesti o trenutku u kojem je živeo i promenama u društvu. Prvi je kreirao savremene modele koje su prihvatili i mladi i ulica. Naravno, sami modeli, bez obzira na njihovu umetničku i estetsku vrednost, nisu bili dovoljni. Iv je rušio društvene norme i standarde i u privatnom i u poslovnom životu.

Prvi je kreirao savremene modele koje su prihvatili i mladi i ulicaFoto: Profimedia

Izveo je na pistu manekenke različite etničke pripadnosti. Prvi ozbiljan transfer modela iz muške u žensku garderobu sproveo je upravo Iv Sen-Loran. Poharao je muški orman tražeći inspiraciju, što danas deluje bezazleno, ali tada je socijalno i društveno bilo apsolutno neprihvatljivo. Isporučio je ženama bajkersku jaknu još u prvoj kolekciji. Hrabro je nastavio sa sakoom, pa smokingom za žene, uveo safari stil, kombinezon, rolku i balon suknju. Kad se sve nabroji, prosto se zapitamo kako bi danas izgledao prosečan ženski garderober da nije bilo njega. Modni virtuoz vešto je spajao etnokostime sa krojevima karakterističnim za visoku modu.

Prošetao nas je kroz Kinu, Japan, Rusiju, Španiju, Maroko… Krišom je posmatrao radnike i transponovao njihovu uniformu u danas neprevaziđeni kombinezon. Providne bluze predstavio nam je još 1966, a zatim i vojnički stil.

Haljina inspirisana apstraktnom slikom Pita Mondrijana kreirana 1965. Iste godine našla se na naslovnoj strani VogaFoto: Profimedia

Postavka nas dalje podseća na tesnu vezu njegovog rada i umetnosti. Pikaso, Van Gog i Mondrijani dobili su svoj kutak kao nepresušna inspiracija. Otkrićete i da je jak kolorit karakterističan za njegove modele inspirisan baštom u Marakešu. Često je bio prvi, pa je 1996. predstavio svoju kolekciju direktnim prenosom na internetu.

Atelje u kojem je stvorio 15.000 komada modela visoke mode restauriran je do poslednjeg detaljaFoto: Profimedia

Zahvaljujući njegovom poslovnom i životnom saputniku Pjeru Beržeu, sada svako od nas može da doživi delić čarolije i izbliza pogleda modele koji su zauvek promenili modni svet. I sve to za sedam do 10 evra, koliko košta karta. Muzejska postavka otkriće vam sve što niste znali o Ivu i predstaviti pravu veličinu i obim njegovog opusa. Nije ni čudo da je dobio muzej. I to ne jedan, nego dva. Dve nedelje posle otvaranja u Parizu, otvoren je i muzej u Marakešu.

Sofija Kuzmanović za Elevate