samo-ovoj-srpkinji-ce-se-danas-pokloniti-makron:-ona-je-nasa-najveca-heroina,-a-evo-zbog-cega-je-francuzi-kuju-u-zvezde

Francuski predsednik Emanuel Makron poželeo je da tokom svoje prve posete Srbiji oda počast baš njoj, srpskoj heroini Milunki Savić, koja je personifikacija učešća svih naših žena u ratovima kao ratnika, dobrovoljaca, medicinskih radnika.

Plavooka lepotica Milunka Savić odsekla je svoju dugu kosu i prijavila se u vojsku kao MilunFoto:

Rođena u selu Koprivnica kod Raške, početkom Prvog balkanskog rata (1912) opredelila se za revolucionarni poduhvat – da bi brata spasla vojske i porodici sačuvala jedinog muškog potomka, odsekla je svoju dugu bujnu kosu, utegla grudi, stavila šajkaču i prerušena u muškarca, pod imenom Milun, pridružila se dobrovoljcima svog kraja. Ratovala je kao najveštiji vojnik sve dok u Drugom balkanskom ratu, u bici na Bregalnici, nakon zadobijene rane u grudima bolničko osoblje nije otkrilo njenu vešto čuvanu tajnu – junačka dela nežnijeg pola, Milunku ispod maske Miluna. Prve rane odlikovane su joj medaljom za hrabrost i činom kaplara srpske vojske.

Beskrajno hrabra i odlučna, vojnik Milunka Savić ranjavana je devet putaFoto:

Početak Prvog svetskog rata za Milunku je značio nove ispite hrabrosti. Ne dobivši vojni poziv, odlazi prvo u štab generala Stepe Stepanovića, gde biva odbijena, pa u Kragujevac, u štab vojvode Radomira Putnika. Kategorično traži svoj raspored. Odbija uvredljivo mesto bolničarke i jasno formuliše svoju nameru: „Neću da budem bolničarka! Hoću pušku!“ Tada Milunka prvi put bez skrivanja svog identiteta postaje član srpske vojske, II pešadijskog puka Drinske divizije, u kome se borila i Škotinja Flora Sands. Tu provodi veći deo rata, sa izuzetkom 1915, kada kao bombaš učestvuje u odbrani Beograda. Na Drini je svoje grudi ukrasila prvom Karađorđevom zvezdom s mačevima.

Milunka Savić je bila ne samo predan vojnik, već i posvećena majka. Rodila je ćerku Milenu i usvojila još tri devojčiceFoto:

Tokom povlačenja vojske preko Albanije 1915. godine teško ranjenu Milunku saborci nose do Krfa, gde je posećuje admiral Geprat lično. Čim se oporavila, već 1916. godine, vraća se na Solunski front, ističe se u bombaškim napadima, hapsi 23 bugarska vojnika i 1917. godine prima drugu Karađorđevu zvezdu. Ubrzo dobija i dva ordena francuske Legije časti, francuski Ratni krst sa zlatnom palmom, kao i britanski orden Svetog Mihajla i ruski orden Svetog Đorđa Pobedonosca. Polovinom 1918. pred strojem svih jedinica Antante u stavu mirno pročitana je pohvala Vrhovne komande svih savezničkih armija junaštvu srpskog narednika Milunke Savić.

Kraj rata nema sluha za njena herojstva.

Radila je pri vojsci u Sarajevu, i to kao švalja u fabrici vojnih uniformi, pa kuvarica. Udala se za činovnika Veljka Gligorovića, s kojim je dobila ćerku Milenu i usvojila još tri devojčice: Milku, koju je pronašla na železničkoj stanici, Višnju, sestru od ujaka dobijenu u poznim godinama, i Zorku iz dalmatinskog sirotišta, ometenu u razvoju.

Posle kratkotrajnog braka, koji je ugašen jer se Veljko odselio u Banjaluku, Milunka se uz pomoć saboraca sa decom seli u Beograd i radi kao čistačica u Hipotekarnoj banci. Osam godina kasnije je unapređena – postala je čistačica kancelarije direktora banke. Samo na osnovu toga stekla je penziju.

Milunka je jedina žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmomFoto:

Godine 1942. odbija da prisustvuje banketu koji je Milan Nedić organizovao za nemačke oficire, naredne godine organizuje malu ambulantu u kojoj leči vojnike bez ikakvih razlika – i partizane i četnike. Zbog svega toga pada u nemilost režima. Ni komunizam ne poštuje njenu prošlost, porodicu izdržava kao čistačica u kafani u današnjoj Pop-Lukinoj ulici.

Ratna junakinja koja je govorila francuski i nemački jezik bila je lični prijatelj nekadašnjeg francuskog predsednika generala Šarla de Gola. O prijateljstvu sa ovim junakom oba svetska rata nije govorila, a zna se da je bila pozvana na njegovu svečanu zakletvu za predsednika države. Sačuvane su njene prepiske sa Arčibaldom Rajsom, admiralom Gepratom, generalom Franšom d’Epereom. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobije francusku vojnu penziju. Izabrala je život u Beogradu, gde su njene zasluge brzo zaboravljene.

Milunka Svić bila je velika humanitarka: othranila je i iškolovala 30 deceFoto:

Poslednje dane života provela je u stančiću u naselju Braće Jerković, koji joj je dodelila država. Imala je 84 godine. Posmrtni ostaci srpske heroine 40 godina od njene smrti uz najviše vojne i državne počasti iz porodične grobnice preneti su u Aleju velikana na Novom groblju. Tako je, bar simbolično, jedinoj ženi nosiocu francuskog Ratnog krsta sa zlatnom palmom, ukazana čast za njena epska dela. Nedavno je uvrštena u listu 10 najvećih žena-boraca svih vremena, koju je sastavio čuveni američki sajt „Listverse”.

Rodna kuća Milunke Savić u selu Koprivnica kod Jošaničke BanjeFoto:

Za njom je ostala humanost iskazana podizanjem 30 dece, ulica na Voždovcu sa njenim imenom, spomenik u Jošaničkoj Banji i herojstvo dostojno nacionalnog ponosa.