sisla-je-sa-muzicke-scene-i-zavrsila-u-centru-za-beskucnike-bila-je-jugoslovenska-rok-princeza-a-onda-se-zivot-grubo-poigrao-sa-njom

Članica kultnog sastava “EKV” preminula je 2002. na Infektivnoj klinici u Beogradu. Imala je tada 43 godine.

Ćerka beogradskog pozorišnog i televizijskog reditelja Slavoljuba Stefanovića-Ravasija bila je vrstan muzičar i to se primećivalo od najranijeg uzrasta.

Margita koja je završila Osnovnu školu “Oslobodioci Beograda“ i VIII beogradsku gimnaziju, matematički smer, pohađala je Nižu i Srednju muzičku školu, instrumentalni odsek.

Bila je izvanredan đak koji je sa 11 godina imao priliku da na poziv čuvenog ruskog profesora Timakina nastavi školovanje u Moskvi.

Njen godinu dana stariji drug Ivo Pogorelić otišao je za Rusiju, Margita je po želji roditelja ostala u Beogradu. Preskače šesti razded Niže i upisuje Srednju muzičku školu, a zatim Arhitektonski fakultet u Beogradu.

Kao studentkinja osvojila je treću nagradu na konkursu u Japanu. Njena tema bila je uređenje crnogorskog sela Reževići. Margita je bila odličan studentkinja, diplomirala je sa temom alternativnog projektovanja kod istaknutog profesora Milana Lojanice.

Pažljivo su se slušali njeni intervjuiFoto: youtube

Međutim, talentovana klasična pijanistkinja okrenula se muzici. Istorija roka kaže da se prvog maja 1982. u sali bioskopa Topčiderska zvezda srela sa frontmenom “Katarine II” Milanom Mladenovićem kojeg je impresionirala muzičkim umećem.

Od grupe ju je nakratko odvratilo putovanje u Južnu Ameriku, bend je u međuvremenu promenio ime u “EKV”, a Margitamu je pridružuje.

Retko talentovana, mistična, prelepa muzičarka zrasla je vremenom u rok jugoslovensku princezu koja je non stop kreirala. Gledali su je sa zadivljenjem. U rok muzici i danas prednjače muškarci, a ona je tada bila retka žena na rok sceni.

Retka, ali značajna. Govorila je i kroz stil odevanja koji je bio slika njene autentičnosti.

Trag njenog talenta ostavljen je i u muzici za predstave Klasni neprijatelj, Tri sestre, S one strane duge i Majka hrabrost, muzici za dramu Plavi, plavi, gostovanja na albumima kolega Bejbi Kejt, Elvisa J. Kurtovića, Van Goga, Baba.

Ko je gledao film Gorana Markovića Tajvanska kanasta, gledao je i Margitu kako kao sestru glavnog junaka.

Stvarala je i nakon raspada EKV-a. Osnivala bendove Kurajberi, EQV i sarađivala sa raznim muzičkim sastavima,Glisersima, Zion bandom i Direktorima.

Iste godine kad nas je napustila, komponovala je muziku za predstavu Hajdane Baletić “Kaput mrtvog čoveka”.

“Margita je dečak”, pisalo je naspram prozora njenog stana u Smiljanićevoj 4 na Slaviji. Legenda kaže da je autor grafita bio Nebojša Krstić, član “Idola”. Kasnije su reči izmenjene u “Prozor mora pasti”.

Umetnica koja muzikom i danas pomera granice, koja je originalnošču prevazilazila granice Jugoslavije poslednje nedelje

života provela je u Centru za smeštaj beskućnika.

Grubo se život poigrao sa njom, isto kao i sa ostalim članovima kultnog sastava koji je postavio muzičke standarde na Balkanu.

Da je bilo drugačije, a trebalo je da bude, Margita bi danas, usudićemo se da pretpostavimo, i dalje stvarala muziku. I pustila bi da njena muzika priča o njoj.