slou-fesn-novo-shvatanje-mode

Manje je više, pravilo je koje se provlači kroz modu još od vremena čuvene Koko Šanel. Koko je mislila na broj komada koji ćete staviti na sebe, a danas je to moto novog modnog koncepta – spore mode (slow fashion). To je svestan izbor kupovine manjeg broja komada, ali kvalitetnijih, originalnih i vanvremenskih.

Stela Mekartni od početka karijere zalaže se za moralan odnos prema ljudima i prirodiFoto: Profimedia

Ključna reč ovog koncepta su materijali – organski, reciklabilni ili od održivih sirovina. Poželjne reči ove nove modne filozofije su vintidž, sekond hend i reciklaža. Ali da ne bude zabune, ova nova modna filozofija ozbiljno se naslanja na sve poznate postulate koji promovišu lični stil, a ne pomodarstvo.Takva odeća je izdžljivija, napravljena sa idejom da traje, da može da se popravi ako se ošteti, da se ne baca posla nekoliko nošenja.

Olivija Vajld populariše ideju da kupujemo odgovorno od ekološki svesnih proizvođačaFoto: Profimedia

Moda je dugo bila privilegija bogatih. Savršeno promišljeni krojevi, luksuzni prirodni materijali i originalne kreatorske ideje su se podrazumevali. Ostali su se oblačili. A onda smo pod uticajem marketinških kampanja svi počeli da pratimo modu. Poliesterski modeli zasijali su svilenim sjajem. Ali samo na fotografijama postavljenim na društvenim mrežama. Na ulici su to samo tužne kopije od loših materijala predviđene da se nose do sledećeg meseca, kad će nas sa bilborda obavestiti da su potpuno aut i ponuditi novi instant stil. I tako je nastao fast fešn. Iako smo modu uvek definisali kao inovativnu, naprednu i brzu, u jednom trenutku dobila je ubrzanje koje su jedva pratili i kreatori i kupci. Trendovi su izašli iz sezonskih okvira, kolekcije su počele da se plasiraju svakog meseca, masovna produkcija borila se za opstanak niskim cenama, lošim kvalitetom i manjkom originalnosti. Niske cene „opravdavale“ su loše plaćene radnike, trošenje vode i zagađivanje okoline. Ljudi su postali uniformisani u besomučnoj trci da budu u trendu.

Rita Moreno u novoj- staroj haljiniFoto: Profimedia

Možda je došao trenutak da odeću opet počnemo da doživljavamo lično i da kupujemo modele koje ćemo voleti. Možda malo skuplje, ali od materijala čija proizvodnja nas jednog dana neće ostaviti bez vode za piće. I opet se vraćamo na modni deo. Ozbiljnog modnog kreatora nikad nećete čuti da govori o trendovima. Samo o stilu, svojoj modno dizajnerskoj viziji ili priči koju je hteo da ispriča. I onda se na crvenom tepihu na dodeli Oskara 2018. pojavi Rita Moreno u haljini modnog maga Armanija koju je nosila i 1962. na istoj manifestaciji. Prava moda danas nazvana slou nema rok trajanja, a reciklaža nikad nije delovala elegantnije. Čak i čuvena kreatorka Vivijen Vestvud propagira ideju da se kupuje manje, ali kvalitetnije, od održivih i materijala koji mogu da se recikliraju.

Spora moda akcentuje kvalitetFoto: Profimedia

Slou fešn komadi napravljeni su za trajni stil sa idejom da dugo traju. Oni su poput kameleona, uklapaju se u različite stilove. Razmišljajte o crnim pantalonama, beloj majici ili pletenom kardiganu. Tu su takođe i odela koja skoro da imaju stav, govore o onome ko ih nosi. Recimo upečatljivi modeli sa etnošarama, moćni komadi poput kaputa od kašmira. Čist plakar je znak efikasnosti i samopouzdanja. Zamislite orman sa garderobom koja vas čini drugačijim, hrabrim i prikladnim gde god da se zaputite.

Ovakvi modeli često se izrađuju u malim serijama, sa ručno rađenim delovima, što im daje priču koju ogromne količine serijski rađenih komada nemaju. Pružaju vam mogućnost da gradite svoj stil i ispričate svoju priču. Spora moda promoviše odgovornu potrošnju, akcentuje kvalitet i slavi lični stil. Odeća koju nosimo treba da govori o nama i pomogne nam da pokažemo ko smo.

Sofija Kuzmanović za Elevate