smog-je-opasan-a-da-li-ste-znali-koliko-nasi-strucnajci-kazu-da-godisnje-ubije-vise-ljudi-nego-pusenje

Čist vazduh osnov je za zdravlje ljudi. Lepo zvuči, ali ništa više od toga jer naša zemlja nalazi se na nezavidnom petom mestu po zagađenosti u Evropi, dok je Beograd 26. na listi svetskih prestonica sa najzagađenijim vazduhom, pokazala je analiza prošlogodišnjeg stanja vazduha širom sveta.

Ukoliko govorimo o normalnim vrednostima, vazduh se sastoji od otprilike 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malo vodonika, ozona, ugljen-dioksida i vodene pare. Problem nastaje kada se ovaj odnos poremeti.

Svake godine zagađen vazduh ubije više ljudi nego pušenje, pokazali su rezultati istraživanja međunarodne grupe naučnika koja poziva svet da prestane da koristi fosilna goriva. Naučnici su ustanovili da je u Evropi, ključnom fokusu istraživanja Evropskog udruženja kardiologa, od posledica zagađenog vazduha smrtno stradalo oko 790.000 ljudi, a u 40 do 80 odsto smrtnih slučajeva reč je o kardiovaskularnim bolestima i srčanom ili moždanom udaru. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na listi deset najzagađenijih gradova u Evropi pet je na Balkanu, a sudeći po studiji SZO od pre dve godine, 2010. zagađenje vazduha bilo je uzrok smrti više od 37.000 ljudi na zapadnom Balkanu.

U Srbiji je naročito prisutan problem zagađenja vazduha, prvenstveno kao posledica izrazito niskog nivoa ekološke svesti građana. Osnovi uzroci zagađenja su loš kvalitet motornih goriva, upotreba starih vozila bez katalizatora i sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama.

Koncentracija čestica čađi i ugljen-dioksida je u nekoliko industrijskih gradova na kritičnoj granici, što veoma negativno utiče na zdravlje ljudi, upozoravaju doktori.

Udisanje zagađenog vazduha takođe može uticati i na reproduktivni sistem muškaraca i žena, upozoravaju lekari.

– Zagađenost bilo koje vrste, a pogotovu udisanje smoga ili bilo čega što ne valja iz vazduha, direktno, bez filtera jetre prolazi kroz naša pluća i alveole i tako direktno utiče na rad tiroidne žlezde koja uređuje rad ćelija u našem organizmu. Imajući u vidu da su reproduktivne ćelije najosetljivije na nedostatak kisonika i čistog vazduha, ne treba da čudi što sve češće dolazi do pojave bračnog steriliteta – objašnjava urolog prof. dr Aleksandar Milošević.

Bračni sterilitet podrazumeva pojavu supružnika koji imaju potpuno uredne nalaze, a do željenog začeća ne dolazi.

– Krivci za taj problem leže upravo u lošem radu tiroidne žlezde, loših metaboličkih procesa u našem organizmu koji ne dozvoljavaju da se začne plod. Začeće je proces koji zahteva čist vazduh, mir i zato su nekada i postojale banje za nerotkinje. Nema greške ako kažemo da je zagađen vazduh jedan od okidača bele kuge – pojašnjava prof. dr Milošević.

S tim se slaže i ginekolog dr Mima Fazlagić, koja ističe da, iako ne postoji zavidan broj publikacija na ovu temu, otrovi iz vazduha i te kako utiču na reproduktivnu moć ljudi.

Smoga ima u svim svetskim gradovimaFoto: Profimedia

– Nepobitna je činjenica da, ako u vazduhu imamo manjak kiseonika, to nije dobro za plod u materici. Ukoliko govorimo o potencijalnim otrovima u vazduhu, to je onda štetno i za majku, a i za bebu. Ti otrovi utiču na sve ćelije našeg organizma. Naravno, prvo na pluća, a onda, zavisno od vrste otrova, svaki ima posebno delovanje na različite organe u organizmu – upozorava ginekolog dr Mima Fazlagić.

Oksidativni stres

Štetne čestice iz smoga i izduvnih gasova nekoliko desetina puta manje nego pore što im omogućava lako prodiranje u kožu. Njihov štetni uticaj se pre svega ogleda u tome što podstiču oksidativni stres – kaže Nina Popović, dr estetske medicine.

Kao posledica oksidativnog stresa javlja se prevremeno starenje, gubitak elastičnosti i čvrstoće kože.

– Štetne materije mogu dovesti do dehidratacije, promene boje kože nagomilavanjem u dermisu, pa čak i do hiperpigmentacije. Moja preporuka je uvek što je moguće više boraviti na svežem vazduhu, veliki unos vode, krema sa zaštitnim faktorom i održavanje kože odgovarajućim preparatima koji sadrže antioksidanse. Neophodna je svakodnevna zaštita i nega u vidu krema koje sadrže vitamin E i minerale poput bakra, cinka – priča dr Nina Popović.

Respiratorni problemi

Zagađenost vazduha povezana je sa velikim brojem akutnih i hroničnih stanja. Pre svega, značajan je uticaj štetnih čestica iz vazduha na respiratorni i kardiovaskularni sistem, a problemi udisanja takvog vazduha štetni su za celokupnu populaciju, pogotovu za decu i starije osobe – kaže dr Mihailo Stjepanović, specijalista interne medicine.

Zagađen vazduh dovodi do nadražaja u respiratornom sistemu, te može da poveća učestalost kašlja sa iskašljavanjem, infekcijama, upalama pluća.

– Takav vazduh može biti okidač za astmu, bronhitis, pneumoniju, može pogoršati bronhijalnu astmu, a može da predstavlja i rizik od karcinoma pluća – upozorava dr Mihailo Stjepanović i dodaje da je veoma važno za sve respiratorne bolesnike da borave što češće na planinama.

Blic magazin, Adriana Jovanović