spomenka-je-sa-muzem-pre-30-godina-zasadila-prvi-malinjak:-ko-nije-sadio-i-brao,-ne-zna-sta-je-tezak-rad

– U ovom predivnom poslu neizvesnost je ono što najteže pada. Koliko uložiti, da li će se i kada uloženo vratiti. Ljudi su već oguglali na naše žalbe oko cena otkupa, ali nama stabilnost i izvesnost znači– priča Spomenka.

Mnogo je rada i vremena potrebno da se odneguje kvalitetan malinjak. Prvo treba odabrati sorte prema podneblju, pa onda i kvalitetne sadnice. Mi gajimo „polku“ i „vilamet“, a imamo i neke manje poznate sorte. Mnogo je to posla i brige, od nabavke sadnica, preko pripreme zemljišta, sadnje, do čišćenja lastara, vezivanja, okopavanja, prskanja, bacanja stajnjaka… Treba uništavati korov, tanjirati da se zemlja ne skori, navodnjavati… Dug je put do berbe, a onda treba naći radnike, obezbediti im dnevnice i dobre uslove da dođu. Beračima se uz novac mora dati smeštaj, doručak, dobar ručak, kafa, sokovi – priča Spomenka dok pokazuje jedan zasad u kom se protežu dugi redovi zasađeni po sistemu žive ograde.

Ko nije sadio i brao maline, ne zna šta je težak radFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

Saznajemo da u jednom malinjaku desetine hiljada lastara treba ručno očistiti, onaj najbolji vezati uz stubiće i žice, pa kad se plodovi zacrvene, posluži vreme i krene berba, to treba da bude radost.

– Kada se dogodi dobra cena u otkupu, a mi sve dajemo u otkup, nema veće sreće za malinara jer zna da će od svog rada preživeti.

Sav rod ide u otkup, a kad mine berba koja traje i mesec i po dana, tek onda Spomenka bere za svoju dušu. Tek tada može da se zabavi sokovima, slatkim i pekmezom, a na red stignu i kolači Sve to je i za nas pripremila i ugostila nas u vikendici na obali Drine, nadomak zasada.

Od Spomenke saznajemo puno o strahovima koji prate svakog malinara. Da li će sav trud propasti zbog obilnog snega, hoće li je dokrajčiti mraz ili obilne kiše u vreme kad dozrevaju, ako sve to izdrže, hoće li kvalitet biti dobar. Onda treba nabaviti posebne gajbice, a svaka košta 200 dinara. Kaže da ko nije sadio i brao maline, ne zna šta je težak rad.

– Dok berete, ne primećujete te sitne ogrebotine, ali kad znoj padne na ruku ili sapunom počnete da perete ruke, to peče kao žar – pokazuje.

Maline se najslađe jedu na obali Drine, pravo iz činije Foto: Uroš Arsić / RAS Srbija

Slušajući ovu ženu vedre prirode koja ne kuka, samo priča onako kako jeste, shvatamo zbog čega ona kutija malina tako skupo košta u radnji. Nećkamo se dok nam nudi punu činiju svežih malina, a potom ih slatko jedemo i čudimo se bledožutim bobicama koje prvi put vidimo.

– Slatke su i nešto su blažeg ukusa, ali jesu prave maline. One su nešto ređe kod nas, poreklo im je iz Škotske, a sve vrste znam u dušu, jer su mi maline stvarno obeležile život. Sada imam 57 godina, a u malinama sam od rođenja. U rodnoj Osečini kod Valjeva ima mnogo malinjaka, ali oni forsiraju šljive – smeje se dok s radošću pominje rodni kraj.

Spomenka voli poljoprivredu, ali u šali kaže da je sve bilo lepše kad su bili deca i dok je sve bilo igra.

Liker od malina je omiljen Spomenkinim gostimaFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

– Detinjstvo mi miriše na maline, a nezaboravan doživljaj je bio kad baba u njivu donese još topao pekmez i vruće uštipke. Bilo je puno dece. Nas petoro, pa deca od stričeva. Stariji su se šalili s nama. Kažu nam da natrljamo lica malinama da ne izgorimo na suncu, a mi poslušni… Danima smo se crveneli.

Život ih je odveo na razne strane, ali dva puta godišnje, za preslavu i slavu, svi odu u selo Ostružanj kod Osečine.

– Skupimo se kod brata Živojina i njegove porodice, obradujemo majku Vukosavu i tetku Mirjanu, pa na momente svi osetimo onu detinju radost. Dobri smo i zdravi, valjda je to i od tih malina s kojima smo rasli – kaže naša najmalinarka.

,

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.