srbi-piju-lekove-za-smirenje-kao-da-su-analgetici,-a-psihijatar-upozorava-na-stetna-dejstva-ove-navike

Koliko puta ste čuli pitanje: „Imaš li nešto za smirenje? Pod takvim sam stresom da ću eksplodirati.“ Nažalost, nije tajna da se uzimanje sedativa na svoju ruku toliko odomaćilo kod nas da to ozbiljno ugrožava zdravlje stanovništva. A sve to potvrđuju i podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da se u Srbij izda čak 5.300.000 kutija lekova za smirenje godišnje. Ove lekove svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac.

Zaboravite na samolečenje

Dr Oliver Vidojević, psihijatar i psihoanalitičar, kaže da nije tajna da se kod nas, ali i u celom svetu, lekovi za smirenje koriste u velikim količinama, bez konsultacije sa lekarom.

– Mnogi ljudi se odnose prema psihosedativima olako, kao da je reč o analgetiku koji se kupuje u apoteci. Sami sebi određuju i doziraju lek, pa ga potom i preporučuju bliskim ljudima – upozorava dr Vidojević.

On kaže da je internet samo olakšao takav vid „samolečenja“, tamo su dostupni saveti drugih korisnika, koji se uzimaju zdravo za gotovo.

– Izgleda im brže, jednostavnije i ekonomičnije da se tako samoleče jer nemaju u vidu posledice, sve dok se one ne pojave i ne prouzrokuju mnogo složenije probleme. Najčešće se, ističe dr Vidojković, na svoju ruku koriste benzodiazepinski anksiolitici, kao i noviji anksiolitici nebenzodiazepinskog tipa.

Njih odlikuje veća brzina delovanja, različito trajanje efekta i mogućnost da se uzimaju sporadično, kad za to postoji potreba. Problem je što kod produženog uzimanja mora da se prilagođava doza, a s većom dozom leka nisu dopuštene radne aktivnosti, vožnja i slično. Nove generacije nebenzodiazepinskih anksiolitika takođe snižavaju napetost, smanjuju strah i stres, ali pomažu i kod nesanice. Povoljni efekti osećaju se nakon svakog uzimanja. Nažalost, mnogi posežu za ovim lekovima i kada to nije indikovano, što izaziva razne zdravstvene probleme – objašnjava dr Vidojković.

Opasnost od prekomerne upotrebe sedativa jeste stvaranje zavisnosti, pa uobičajene doze slabije deluju, uzimaju se sve češće i prelazi se na jače preparate, što nije bezazleno i može izazvati niz psihičkih i telesnih tegoba kao što su poremećaj sna, gubitak volje…

– Svi ti lekovi utiču na psihofizičke sposobnosti i pacijenti to treba da imaju u vidu. Takođe, nagli prekid posle dužeg, kontinuiranog uzimanja leka može biti vrlo neprijatan i takvo stanje može da potraje.

Samo uz lekarski nadzor

Prema rečima dr Vidojkovića, izbor leka za nekog pacijenta, te njegova trenutna situacija i potreba, ozbiljno je medicinsko pitanje.

– Ono uključuje poznavanje celokupnog psihičkog i fizičkog stanja pacijenta, ali i precizna znanja o leku i lekovima kojima lekar mora odgovorno da raspolaže, a sve za dobrobit pacijenta. Lekarska kontrola je neophodna za dijagnostiku i postavljanje indikacija, zatim kod izbora leka, praćenja efekata i doziranja, pa do zaključivanja terapije i prestanka davanja lekova.

Srbi najviše piju lekove za srce i dušu

Lane su u Srbiji najčešće propisivani lekovi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, koji čine 50,7 odsto od ukupne potrošnje lekova na recept, zatim lekovi za lečenje neurološko-psihijatrijskih oboljenja (oko 13 miliona pakovanja) i preparati za lečenje organa za varenje, pre svega antidijabetici, koji čine 9,1 milion izdatih pakovanja, govore najnoviji podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.