srbija-uvodi-surogat-majcinstvo:-pitali-smo-nase-strucnjake-sta-misle-o-tome

“To je svakako pozitivan pomak. Svako treba da ima šansu da se ostvari kao roditelj. Surogat majčinstvo postoji širom sveta, u Evropi, zašto ne bi i kod nas?”, kaže za “Ženu” prof. dr Snežana Rakić, ginekolog i navodi da će se time zaustaviti praksa odlaženja naših parova udruge države, pre svega u Ukrajinu, u potrazi za surogat majkama.

Izmene Građanskog zakonika pozitivno komentariše i dr Mima Fazlagić, ginekolog.

“Već nekoliko godina pričam o tome i mislim da je to dobro i velika šansa za žene koje su rođene bez materice, ili im je materica odstranjena zbog tumora ili povrede. Imala sam nekoliko takvih pacijentkinja, pa su čak i njihove sestre bile spremne da budu surogat majke, ali to zakonom nije bilo dozvoljeno. Ako se ove izmene uvedu, biće to njihova jedina šansa da postanu majke”.

O zloupotrebama surogat majčinstva

O surogat majčinstvu u našoj zemlji govori se deceniju unazad (koliko se čeka na zakonske promene). Građanski zakonik menjan je više puta, a u aktulenoj trećoj verziji piše da se “surogat materinstvo isključivo može koristiti kao način lečenja neplodnosti, kada žena ne može da rodi prirodnim putem, ni uz biomedicinski potpomognutu oplodnju, već jedino uz pomoć druge žene”.

Navodi se da će se surogat majka zvati “rodilja” (ovaj naziv je odabran kao daleko bolje rešenje od izvornog koji “ženu svodi na inkubator”, kako su rekli iz komisije za izgradu zakonika) i da će budući roditelji imati obavezu da tokom trudnoće brinu o njenoj ishrani, medicinskoj nezi i dobrim islovima života. Rodilja će sklapanjem ugovora na sudu sa “nameravanim roditeljima” dobiti i novčanu nadoknadu koja će se kretati od osam do 15. 000 evra.

Prednacrt zakonika pored mogućnosti da žena, buduća majka, daje svoju jajnu ćeliju, predviđa i opciju “biološkog i pravnog trougla”, u kojem bi jedna žena donira jajnu ćeliju, druga iznela trudnoću, ali ne bi mogla da bude donor jajne želije i treće koja će brinuti o detetu.

Kako iz komisije za izradu zakonika komentarišu, na ovaj način će “roditelj” u Srbiji biti definisan po načelima Rimskog prava kao neko ko “brine o detetu”. Briga je stavljena iznad biološke veze.

“Kako će se cela priča sprovesti u delo, to zavisi od načina na koji će biti uređena, što je veoma važno da bi se izbegle različite zloupotrebe”, ističe dr Rakić.

Među zloupotrebama je rizik da se surogat majčinstvo pretvori u “unosan” posao, koji bi se, kako ističu članice ženskih centara u Srbiji, mogao sklapati i bez saglasnosti žena (primoranih da na ovaj način donose novac porodici).

“Mora se precizno odrediti ko može da bude surogat majka, a ko ne. Izuzetno je važno da se surogat majka (rodilja) poklopi sa biološkim materijalom majke, što takođe treba biti regulisano podzakonskim aktima”, kaže dr Snežana Rakić i dodaje da je u najvećem broju slučajeva suroga majka rođaka buduće mame.

Da je spas od zloupotreba u zakonu, slaže se i dr Mima Fazlagić.

“Zakonodavac će se pobrinuti da se eventualne negativne pojave, koje bi mogle da prate ovaj postupak, eliminišu. Dobro zakonsko rešenje može da ovu proceduru učini bezbednom za sve učesnike i društvo”.

Svaki detakj treba unatačiti kako bi se izbegla zloupotrebeFoto: Profimedia

Položaj rodilje

A da li je surogat majčinstvo bezbedno za rodilju?

“Trudnoća je drugo fiziološko stanje. Trudnoća nije bolest i kod zdrave žene ne može da izazove nikakav problem”. napominje dr Rakić.

Zdravstvenog rizika nema, a o psihološkoj vezi koja može da nastane između žene koja nosi trudnoću i bebe, kaže:

“Ta veza može da nastane u kasnije tokom trudnoće, ali nema dovoljno istraživanja o tome da li dolazi do depresije, određenih psiholoških problema. Jednostavno, ta tema nije dovoljno izučavana. Ali vreme će pokazati”.

Prema zakoniku rodilja nema pravo na dete koje rodi, ukoliko tokom trudnoće ili nakon porođaja, odluči drugačije, sud donosi konačnu odluku.

Surogat majčinstvo prihavtile su Velika Britanija, Holandija, Danska, Mađarska, Ukrajina, Belorusija, Rusija, Kipar, Gruzija (negde je praćeno novčanom nadoknadom, a u nekim zemljama žene pristaju da budu surogat majke iz altruističkih razloga).

Sa druge strane, zZabranjeno je u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Francuskoj Austriji, Bugarskoj, Norveškoj, Švedskoj, Islandu, Estoniji, Moldaviji, Turskoj.

Dosta je zastupljeno i na javnoj sceni, Kim Kardašijan Vest i Kanje Vest su sinove Čikaga i Psalma dobili uz pomog supruga majke (koja je bia plaćena za to, iako se pisalo da će suprga mama Kris Džener, majka TV zvezde), Riki Martin je postao otac zahvaljujući surogat majčinstvu.