I dođe ova 2024. godina. Očekujemo zdravlje, sreću, mir i blagostanje i to je sasvim normalno, ali da vidimo šta je bilo sa 2023. godinom….
Dakle, reklo bi se ništa, sem da je infrastruktura i položaj radnika, sve gori, a uslovi života sve lošiji. Obećavani projekti lokalne vlasti traljavo se još uvek tek naziru, ne završavaju. Nema nove bolnice, a trebalo je da bude. Kažu, poslednjim obećanje, dolazi u februaru. Ajde da vidimo.
Hvale se završenom industrijskom zonom, a ona jedna ledina, koja se kosi i ništa više. Dato je mnogo para za to i eto tako, zvrji u prazno.
Završena je pozornica na tvrđavi, pa zatvorena. Za trim stazu na Hisaru kojom sada ljudi ne mogu da se mimoiđu, bačeno 12 miliona dinara. Osvetljava se ta staza već puna dva meseca, jer se opet buši, pošto stubovi nisu postavljeni pre sređivanja.
Niko nam nije otvorio gradski bazen, a obećavali su koncesionara, jer je njima neisplativo da deca Prokuplja imaju gde da uče da plivaju i da se kupaju tokom leta.
Na plate, kafanske račune gradskih otaca otišao je budžet Grada Prokuplja, celih 2,7 milijarde dinara.
Završila se pijaca nakon uloženih 3,5 miliona evra, ali prokišnjava i često nestaje struja, pa tezge i roba prodavaca pliva u vodi. Konačno su kupljene i čak četiri rashladne vitrine za lokale u njoj, vrednosti oko milion evra.
Postavljene su i kamere po gradu od milion evra, koje po proceni koštaju četiri puta manje, ali još ne rade, a trebalo je najkasnije da se uključe početkom novembra.
Prodata je zgrada glavne apoteke nekom čiji je kapital svega 100 evra i koji je poslovnu godinu završio sa gubitkom, i to 431 kvadrat za 32 miliona dinara! Prodati su još neki lokali u centru, sa sitnim sumama, jedan stavljen na prodaju, ali povučen jer je Grad Prokuplje hteo da proda privatnu imovinu!
Pričalo se i o rekonstrukciji osnovnih škola “Ratko Pavlović Ćićko” i “9.oktobar” pa se ućutalo. Sportska hala “Dr Zoran Đinđić” nije dobila upotrebnu dozvolu. Mahalo se boljim životom, manjom stopom nezaposlenosti, a dobilo se 6.128 manje ljudi nego na popisu iz 2011. godine.
Bilo je tu i višemesečnog loma u zgradi Gradske kuće, nekih toaletih šolja koje su se vukle po dvorištu, rupa u asfaltu koje su predizbornim krpljenjem uporno odolevale masi koja se nanosila da se barem na kratko prikriju.
Bili su i izbori. SNS je opet namakla većinu, ali tanju, jer je izgubila 11 odborničkih stolica ukupno.
Radnici “Leonija” kukaju po Fejsbuku, ali ćute u fabrici i rade. Njihovi sindikati deluje više rade za Kompaniju nego što su njihov glas.
Ulice, lokali sve prazniji, ljudi sve umorniji, a deca nemaju čime da se bave.
Sve u svemu, ulazimo u ovu Novu godinu u starim uslovima. Nadam se da neće da bude još gore, jedino mi je to preostalo.
Srećna Vam 2024!
Biljana Roganović
