Danas je neko objavio sliku punog Meseca iznad mog Prokuplja. Slika je od sinoć. Našao sam se u čudu jer sam i ja sinoć šetao po malom gradiću u Slovačkoj i divio se potpuno istom Mesecu, punom ko zrela dinja...
Kada sam pomenuo ovaj fenomen, javio mi se čovek iz Bugarske koji je tvrdio da je i on sinoć u svom gradu video pun Mesec. Ljudi ovo su neke opasne radnje! Na Bugarina se nadovezao jedan Mađar, trojica Grka i neki Holanđanin. Svi isto tvrde... Svi su sinoć u svojim gradovima, svojim državama videli pun Mesec!
Da nije interneta i mogućnosti komunikacije na daljinu ova zavera verovatno ne bi bila razotkrivena.
Ne znam šta da mislim. Da li svaki grad na svom noćnom nebu ima po jedan Mesec? Ako je tako, kako su onda na fotkama toliko slični, kao da se radi o istom?
Ako je to isti Mesec, kako uspeva da se istovremeno pojavi na toliko mesta? Da bude viđen od toliko ljudi?
Ne bih da ulazim u teorije zavere ali zar nisu u Cernu vršili neke mnogo zaguljene eksperimente?
Šta ako su se dimenzije pomešale i sada smo svedoci prostorno vremenskog diskontinuiteta?
Neće li to dovesti do konačnog prelaska materije u antimateriju i totalnog urušenja poznatog nam Svemira?
Ako dođe do toga, a ne smem o tome ni da mislim, neki će da pobegnu kod tetke u Nemačku. Pitam vas gde mi obični smrtnici da se sakrijemo što nemamo tetku dalje od Makedonije?
I dok tragajući za istinom posmatrate Mesec na nebu, ja se zadovoljavam njegovim odrazom u jezeru. Možda je taj odraz iluzija, ali vi realisti koji ga na nebu tražite željni istine, nikada nećete videti kako kroz pun mesec prolazi riba, tvoreći slatku čaroliju obmane...
Dušan Vlahović, privremeni gastarbajter
