steze-u-grudima,-imate-aritmije,-a-glava-boli-svaki-drugi-dan:-da-li-je-u-pitanju-srce

A kako se dijagnostikuju srčana oboljenja, pitali smo prof. dr Petra Otaševića, načelnika Odeljenja kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Prof. dr Petar Otašević, internista kardiologFoto: Privatna arhiva

Šta može da otkrije EKG?

EKG je osnovna metoda koju koristimo u kardiologiji i rutinski se radi pri gotovo svakom kontaktu s pacijentom. Sam EKG beleži električnu aktivnost srca. Ova metoda nam omogućava da pre svega sagledamo da li je srčani ritam pravilan ili postoji neka aritmija, kao i da li postoji neka smetnja u sprovođenju električnih impulsa kroz srce. Takođe nam EKG može pokazati i da li postoji zadebljanje ili proširenje neke od srčanih šupljina (pretkomore i komore), da li postoji zapaljenje srčane kese ili samog srčanog mišića. Dalje, kod bolesnika s bolom u grudima EKG nam može reći da li se radi o akutnom infarktu miokarda ili ne. Nažalost, ne može uvek pokazati da li postoje suženja na krvnim sudovima srca kod bolesnika koji nemaju tegobe u trenutku pregleda. Od EKG-a, dakle, počinje kardiološki pregled, ali se njime ne završava.

Kada se preporučuje ultrazvuk srca?

Ultrazvuk srca nam omogućava da direktno vidimo samo srce i da na taj način precizno procenimo veličinu srčanih šupljina i velikih krvnih sudova, snagu pumpanja srca i stanje srčanih zalistaka. Prema tome, UZ srca se, pre svega, preporučuje bolesnicima koji se žale na zamaranje pri naporu, kao i onima kod kojih postoji neki šum na srcu. Ultrazvuk srca nam takođe može reći da li je bolesnik imao infarkt miokarda, kao i koliko je oštećenje srčanog mišića. Nažalost, ovim pregledom se ne mogu videti krvni sudovi koji ishranjuju srce i ne može se videti da li postoje suženja na njima.

U kojim situacijama se savetuje holter EKG?

Holter EKG-a predstavlja pregled tokom koga specijalnim aparatom beležimo električnu aktivnost srca tokom dužeg vremenskog perioda (najčešće 24 sata), tako da se može reći da se zapravo radi o dugačkom EKG-u. Snimanje klasičnog EKG-a traje kratko (obično 15-20 sekundi) i postoji mogućnost da se na njemu ne uoče aritmije ili druge promene.

Stoga holter EKG-a preporučujemo pre svega bolesnicima koji se žale na nepravilan ili ubrzan rad srca a kod kojih na klasičnom EKG-u nisu uočeni razlozi za ove tegobe. Takođe, preporučuje se onima koji su izgubili svest ili imaju ozbiljne nesvestice, da bi se isključile pauze u srčanom radu ili po život opasne aritmije. Ako se ovi poremećaju na holteru EKG-a

potvrde, ovi bolesnici se dalje upućuju na ugradnju pejsmejkera ili defibrilatora.

Kardiološki pregled počinje od EKG-a, a ako lekar proceni da je potrebno, slede – ultrazvuk srca, holter EKG-a, test opterećenja, koronarografija, magnetna rezonanca srca, holter krvnog pritiska…Foto: Profimedia

Šta pokazuje test fizičkim opterećenjem?

– Test fizičkim opterećenjem je u većini slučajeva prvi pregled kojim se utvrđuje da li na krvnim sudovima srca postoje suženja ili ne. Dakle, na ovaj pregled se upućuju bolesnici koji imaju bolove u grudima, a nismo sigurni da li se radi o angini pektoris.

Sam test zapravo prati promene na EKG-u tokom fizičkog opterećenja i omogućava nam indirektan uvid u stanje krvnih sudova srca.

Ipak, sam test nije potpuno pouzdan u utvrđivanju postojanja suženja na krvnim sudovima srca i služi samo kao orijentacija u daljem ispitivanju.

Pacijente kod kojih test fizičkim opterećenjem pokazuje da verovatno postoje suženja na krvnim sudovima srca upućujemo na koronarografiju, jer jedino ovim pregledom možemo potpuno tačno ustanoviti stanje na krvnim sudovima srca i planirati odgovarajuće lečenje.

Kad je vreme za koronarografiju?

Koronarografija je najpouzdanija dijagnostička metoda u utvrđivanju stanja unutrašnjosti krvnih sudova koji ishranjuju srce. Radi se o metodi gde možemo direktno videti krvne sudove na srcu i prilično uspešno proceniti da li na njima postoje suženja ili ne. Radi se tako što se iglom probuši butna arterija u području desne prepone ili radijalna arterija na ruci, tamo gde se

meri puls. Zatim se na mestu uboda uvodi kateter i vodi kroz arteriju sve do njenog ušća. Kada se kateter namesti na ušće, preko njega se u arteriju ubrizgava kontrast, specijalna tečnost. On izuzetno dobro upija rendgenske zrake, tako da se savršeno ocrtava unutrašnjost koronarnih arterija i vidi se da li se na njima razvila ateroskleroza, odnosno suženje izazvano nakupljanjem ateroskleroznog plaka.

Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji, traje desetak minuta, a ono što pacijent oseća pre bi se moglo nazvati neprijatnošću nego bolom, pogotovu kada proceduru radi iskusan i vešt lekar.

Boli zapravo samo ubod u kožu, i to vrlo kratko dok se kateter ne sprovede u krvni sud. Njegov dalji put kroz krvne sudove ne boli jer u krvnim sudovima i nema nervnih završetaka sa receptorima za bol. U najvećem broju slučajeva pacijent već sutradan napušta bolnicu.

Magnetna rezonanca srca

Magnetna rezonanca srca nam pruža sve informacije kao i ultrazvuk srca, ali na mnogo precizniji način. Ova metoda daje i neke dodatne informacije, pa se tako može reći da li bolesnik ima zapaljenje srčanog mišića, neku od kardiomiopatija, kao i da li su neki delovi srca nakon infarkta živi ili ne.

Holter krvnog pritiska

Poslednja, ali ne i najmanje bitna metoda jeste 24-časovno praćenje (holter) krvnog pritiska jer na taj način tačno procenjujemo da li neko ima ili nema povišen krvni pritisak, kako reaguje na prepisanu terapiju, kao i koliko je rizik od velikih neželjenih srčanih događaja kao što su šlog i infarkt.