stizu-alergije-i-sve-muke-koje-one-nose

S prvim prolećnim danima stižu i alergije na polene drveća. Oni koji pate od alergijske kijavice dobro znaju kroz kakve muke zbog toga prolaze – kijaju, šmrču, svrbi ih nos i ždrelo, a oči su im suzne, crvene i otečene. Sve ovo, međutim, može da se izbegne ako se terapija uzme na vreme, a prvi front odbrane kod alergijske kijavice predstavljaju moderni antihistaminski lekovi.

– Alergijska kijavica je najčešća hronična nezarazna bolest današnjice. Svaki četvrti do peti stanovnik zemaljske kugle ima alergijsku kijavicu, a studije pokazuju da je ova statistika prisutna i u Srbiji – kaže prof. dr Mirjana Bogić, alergolog i klinički imunolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Ona ističe da je zato najvažnije da se alergijska kijavica dijagnostikuje i da se na vreme započne odgovarajuća terapija, kako se ne bi razvile ozbiljne komplikacije.

– Neka istraživanja pokazuju da osobe koje imaju alergijska kijavicu koja traje duže od deset godina, a nije adekvatno lečena, tri puta češće dobiju bronhijalnu astmu – navodi doktorka Bogić.

Dijagnostika alergijske kijavice je izuzetno jednostavna, jeftina i pouzdana. Rade se takozvane kožne probe, sa inhalacionim alergenima. – Kada smo odredili na šta je pacijent alergičan prelazimo na lečenje, a prvi front odbrane u alergijskom rinitisu predstavljaju moderni antihistaminski lekovi. Najefikasniji su kad se uzmu na vreme, bar 15 dana pre pojave polena na koji ste alergični.

– Na našem tržištu postoje moderni antihistaminici koji su vrlo važni u terapiji alergijskog rinitisa. – Moderan antihistaminik je onaj lek koji se kod alergijskog rinitisa daje jednom dnevno, ne uspavljuje, a pacijent uz njega vodi sasvim normalan život – radi, vozi, uči, bavi se sportom…Osim što su efikasni, ovo su izuzetno bezbedni lekovi i dajemo ih i trudnicama, bebama u obliku sirupa, starim ljudima, kao i osobama koje imaju problem sa srčanom funkcijom ili funkcijom jetre i bubrega.