svaki-dan-hiljade-ljudi-prodje-kroz-baba-visnjinu-a-niko-nema-predstavu-ko-je-bila-ona-je-jedna-od-najznacajnijih-zena-u-srpskoj-istoriji-a-za-zivota-nije-ni-znala-koliko-je-vazna

A baba Višnja umnogome je ispisala srpsku istoriju, jer upravo je ona na svet donela neke od najvažnijih muškaraca Srbije u 19. veku – kneza Miloša, ali i Milana, Jovana i Jevrema Obrenovića!

Ovim velikanama Beograđani su se odužili sećanjem, pričama, muzejima i izložbama, a neke od najvažnijih ulica u srcu prestonice nose njihova imena, pa je najmanje što je žena koja ih je rodila zaslužila jeste da jedna vračarska uličica dobije ime baš po njoj.

Sve je počelo negde u drugoj polovini 18. veka, kada je Višnja došla na svet u Donjoj Trepči, premda niko sa sigrunošću ne može da tvrdi da to ipak nije bilo u Gornjoj… Nedoumice postoje i oko prezimena ove žene, praktično začetnice jedne od najmoćnijih vladarskh loza u istoriji Srbije, pa je ostalo zapisano da je njeno devojčko prezime bilo Urošević, dok ju je narod ipak dugo zvao „Gojkovićeva ćerka“. Još je nešto zaboravljeno, ne samo prezime, mesto i tačan datum rođenja – Višnjin lik je do dana današnjeg ostao nepoznanica, pa nikada nećemo saznati kako je izgledala, ali možemo sa sigurnošću reći da je bila hrabra, izdržljiva i izuzetna žena – nije lako na put izvesti heroje!

Višnja se 1765. godine udala za Obrena Martinovića, a na svet je u Brusnici donela troje dece – sinove Jakova i Milana i ćerku Stanu. Na nesreću porodična idila nije potrajala – Obren je nekoliko godina kasnije preminuo, a Višnja, još uvek mlada, ostala je sama da nosi teret života sa troje mališana.

Sudbina je, ipak, imala drugačije planove za Višnju – njena misija je, naime, tek počela. Ona je ostavila sinove na staranje stricu Ivanu Martinoviću, a potom se preudala za Teodora Mihajlovića, čoveka koji je takođe imao troje dece iz prethodnog braka. Par je 1780. dobio i prvog sina Miloša – budućeg kneza Srbije, koji je ime dobio po Teodorovom dedi, a za njim su se, jedno za drugim, rodili i Jovan i Jevrem – koji će u našoj istoriji takođe ostati upamćeni kao istaknuti gospodari.

Ipak, samo dve godine od Jevremovog rođenja, Višnja po drugi put ostaje udovica, a porodica biva ostavljena na milost i nemilost, da ogreza u strašnoj nemaštini. No, ova hrabra majka rešila je da ujedini svu svoju decu pod jedno okrilje, pa se sele u Brusnicu kod Jakova Obrenovića, svog najstarijeg sina.

Knez Miloš Obrenović – sin Višnje UroševićFoto: Wikipedia

Miloš, Jovan i Jevrem u novonastalim okolnostima približili su se starijoj polubraći, do te mere da su u poznijim godinama usvojili i njihovo prezime, pa su postali Obrenovići, na njega dodavši i Teodorović – po pokojnom ocu.

Jakov i Milan bavili su se trgovinom stokom, a u posao su uveli i Miloša, no sve se strahovitom brzinom promenilo 1804. godine, kada je izbio Prvi srpski ustanak, u kom su posebno junaštvo, visprenost i angažovanost pokazali Milan i mladi Miloš, učestvovavši u brojnim bojevima i bitkama. Vožd Karađorđe kasnije je obojicu odlikovao, imenovao vojvodama i dodelio im nahije na upravu i odbranu. No, vojvoda Milan preminuo je već 1810. godine u Bukureštu, ali je Miloš nastavio svoj put ka slobodi Srbije od Osmanlija!

18.06.1817.Umrla Višnja Urošević, poznatija kao Baba Višnja, rodonačelnica dinastije Obrenović.Godina rođenja nije zabeležena, kao ni njen lik.1900. godine dobila je ulicu u Beogradu – kojoj nijedna vlast nije menjala ime – a po njoj se zove i naselje Višnjica.#Vremeplov pic.twitter.com/JpsrURwrPx— Zoran Čičak (@zorancicak) June 17, 2018

Upravo je on, dve godine posle ugušenog Prvog, pokrenuo i organizovao Drugi srpski ustanak, popevši se na kamen sa zastavom u ruci i viknušvi ono čuveno: „Evo mene, eto vama rata s Turcima“. Ostalo je istorija…

Baba Višnja umrla je 1817. godine, samo nekoliko meseci pre nego što je Miloš postao knez Srbije, ni ne znajući da je začetnik vladarske loze koja je potrajala čitav jedan vek. Sahranjena je u dvorištu manastira Vraćevšnica u blizini Gornjeg Milanovca, a pored baba-Višnjine, na nju nas seća i naselje Višnjica u Beogradu kao i spomenik u Atomskoj banji Gornja Trepča.