svakog-sata-u-srbiji-od-bolesti-srca-umre-cak-sest-osoba-prof.-dr-dragan-simic-o-kardiovaskularnim-oboljenjima

Iako je za deceniju i po stopa smrtnosti od ovih bolesti kod žena smanjena za 14 odsto, a kod muškaraca za 16 odsto, još smo među zemljama sa najvećom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti u Evropi, jer najveći deo stanovništva, tačnije svaka druga osoba, umire od posledica ovih oboljenja.

Prof. dr Dragan Simić, kardiologFoto: Privatna arhiva

Genetska predispozicija

Šta su kardiovaskularne bolesti i zbog čega se javljaju, pitali smo prof. dr Dragana Simića, kardiologa u Klinici za kardiologiju KCS-a.

– Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju sve bolesti srca i krvnih sudova. Ova oboljenja su, nažalost, sve učestalija, a zabrinjavajuće je što pogađaju i sve mlađe osobe. Posebno su podložni obolevanju oni kod kojih postoji porodična istorija bolesti, to jest osobe sa genetskim predispozicijama – kaže doktor Simić.

Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti u svetu, ali i kod nas.

– Nažalost, ni mi nismo pošteđeni istog trenda u obolevanju koji je posledica kombinacije stresa koji nas okružuje, preopterećenosti

poslom i nedostatkom slobodnog vremena, ne samo za rekreativnu fizičku aktivnost već i za redovne, energetski balansirane obroke. Njih, nažalost, zamenjuju visokokalorični proizvodi i sve popularnija brza hrana koja je dostupna na svakom koraku – upozorava doktor Simić.

20 odsto VIŠE SRČANIH
UDARA IMA
PONEDELJKOM NEGO
DRUGIM DANIMAFoto: Profimedia

Masne pločice – glavni krivac

On kaže da u osnovi svih kardiovaskularnih oboljenja leže nagomilane kolekcije masti organizovane u pločice ili aterome koji oblažu unutrašnjost arterija.

– Arterije same po sebi hrane organe i tkiva, te svako ometanje adekvatnog snabdevanja hranljivim materijama i kiseonikom dovodi do slabljenja organa, a naglo zatvaranje protoka krvi samom veličinom pločice ili prskanjem njenog omotača dovodi do infarkta srca ili mozga – ističe doktor Simić.

Tri najveće grupe bolesti:

KORONARNA BOLEST

Nastaje usled suženja arterija koje hrane srčani mišić. U zavisnosti od uznapredovalosti bolesti, javljaju se angina pektoris, infarkti i srčana slabost

CEREBROVASKULARNA BOLEST

Tu spadaju šlog (moždani udar) i njegova blaža forma, takozvani tranzitorni, to jest prolazni ishemijski atak koji se javlja kod suženja arterija mozga.

PERIFERNA VASKULARNA BOLEST

Nastaje sužavanjem drugih arterija koje nisu srčane ili moždane, a najčešće se radi o arterijama nogu.