tanja-i-elvira-dve-drugarice-i-jedna-uzasna-prica-sa-srecnim-krajem-prosle-su-golgotu-a-imaju-ovo-da-vam-poruce

Živele su u bačkoj varošici Žablju, stanovale u istoj zgradi, bile su nerazdvojne od malih nogu. A onda je svaka otišla svojim putem, da bi se posle mnogo godina srele u okolnostima koje se nikako ne bi mogle nazvati srećnim. Novosađanke Tanju Ćirilović i Elviru Nikolić ponovo je spojila bolest, i to ona najteža – kancer, koji ih je pogodio jednu za drugom. U oba slučaja, prognoze nisu bile optimistične, ali su iz neizvesne bitke izašle kao apsolutne pobednice. Golgota kroz koju su prošle bila je, kako tvrde, dobra životna lekcija: postavile su nove prioritete i promenile način razmišljanja, a najbolje od svega je to što su ne samo obnovile već i učvrstile staro prijateljstvo. Evo njihovih priča…

ŠOK NA RUTINSKOM PREGLEDU

Početkom1992. godine, Tanja Ćirilović bila je najsrećnija žena na svetu. Posle mučnog lečenja steriliteta, konačno je ostala u drugom stanju i tog januara bila je u petom mesecu trudnoće. Zakazala je rutinski pregled ultrazvukom, koji je, kako je i pretpostavljala, pokazao da je s bebom sve u redu. Potom je usledio hladan tuš: doktorka je primetila promenu na bubregu koja joj se nikako nije dopadala i hitno ju je uputila nefrologu.

– Dopunska snimanja pokazala su da je reč o tumoru i predloženo mi je da odmah prekinem trudnoću kako bi se oboleli bubreg što pre odstranio. Odbila sam uprkos riziku da se bolest proširi, nije dolazilo u obzir da tom malom biću ne pružim šansu, makar me to stajalo života. Tako je operacija odložena za kasnije, nakon što se porodim – započinje svoju ispovest Tanja.

U toj euforiji oko trudnoće, potpuno sam zanemarila simptome koji su nedvosmisleno ukazivali na to da se u mom organizmu dešava nešto ozbiljno. U prva tri meseca izgubila sam osam kilograma, osećala sam se malaksalo, stalno sam bila umorna, ali sve sam to pripisivala drugom stanju – priznaje ona.

OPERACIJA, LEČENJE I DEPRESIJA

Svoju Sandru, zdravu i lepu bebu, donela je na svet u maju, a mesec dana kasnije izvađen joj je bubreg, zajedno s okolnim limfnim čvorovima i jednim rebrom na kojem su se pojavile sumnjive promene. Patohistološka analiza pokazala je da je reč o kanceru, ali doktori joj nisu odmah saopštili pravu dijagnozu.

– Patila sam od postporođajne depresije i odlučili su da mi ne otkriju da bolujem od raka, procenili su da bi to pogoršalo moje psihičko stanje. Bila sam ubeđena da se radi o benignom tumoru, čak i kad sam se sa svojim hirurgom dogovarala o daljem lečenju. Predložio mi je imunobiološku terapiju i počela sam da uzimam interferon koji se u to vreme smatrao revolucionarnim lekom protiv malignih oboljenja. Prvi ciklus finansirali smo sami, u ona teška vremena bila je to nedostižna svota, sam bog zna kako smo skupili novac. Srećom, lek je ubrzo posle toga počeo da se proizvodi u Torlaku, da nije, ne verujem da bih mogla da nastavim terapiju – priča Tanja kojoj je najteže od svega padalo to što nije mogla da potpuno da se posveti detetu.

JEDINO SVETLO U TUNELU

Elvira NikolićFoto: Robert Getel / RAS Srbija

– Svoju Sandru nisam dojila, nisam smela da je podignem, niti da je nosim u naručju, a uz sve to, jedna od glavnih nuspojava interferona je depresija koja se nadovezala na postporođajni psihozu, o drugim negativnim dejstvima leka da ne govorim. Beba mi je bila jedino svetlo u tom mračnom tunelu, da nije bilo moje Sandre, ne bih preživela – kaže Tanja kojoj je doktor posle tri ciklusa terapije saopštio da je lečenje završeno. Oporavljala se punih godinu dana, a svoju pravu dijagnozu saznala je nešto kasnije, nakon  što su pregledi i analize pokazali da kanceru definitivno nema traga.

ZAŠTO BAŠ JA?

Naravno da sam se pitala zašto sam dobila rak, mislila sam da to ne može da se desi nekom ko ima samo dvadeset sedam godina. Možda se odgovor krije u činjenici da su od kancera bolovale obe moje bake, da je majka takođe imala maligni tumor koji je, hvala bogu, pobedila.

PONOVNI SUSRET

Tanja ĆirilovićFoto: Robert Getel / RAS Srbija

Tanja se, taman kad joj je isteklo porodiljsko odsustvo, vratila se na posao sekretarice u velikoj izdavačkoj kući. Radila je puno radno vreme iako je imala pravo na skraćeno, ali je zbog loše finansijske situacije u firmi ubrzo proglašena za tehnološki višak. Zaposlila se u prodavnici auto-delova, gde je, osim administracije, morala da radi i naporne fizičke poslove koji nikako nisu pogodovali njenom stanju, ali boljeg rešenja, bar u tom trenutku, nije bilo.

U to vreme, sasvim slučajno, srela se sa starom drugaricom Elvirom koja je čekala svoje prvo dete. Nastavile su tamo gde su stale,  redovno su se viđale, ponovo su jedna drugoj bile najveći oslonac. Elvira, koja je u međuvremenu rodila kćerkicu Tamaru, razvela se 1994., kada je njenoj bebi bilo samo tri meseca. U teškim trenucima našla joj se upravo Tanja, koja je šest godina posle operacije tumora ponovo pogledala smrti u oči. Nekim čudom preživela je pucanje slepog creva, koje je izazvalo velike komplikacije, a Elvira je sve vreme bila uz nju.

VELIKE ŽIVOTNE ODLUKE

Posle svega, Tanja je odlučila da iz korena promeni svoj život. Za početak, javila se na konkurs koji je raspisao jedan privatni fakultet, i dobila je mesto u administraciji. Potom je upisala studije menadžmenta, koje je završila u roku, nakon čega je unapređena i danas je deo tima koji vodi ovu malu, uglednu ustanovu. Smogla je snage i da okonča brak koji godinama nije funkcionisao, što je njoj i njenoj Sandri, koja je nedavno završila master na psihologiji, donelo veliko olakšanje i zasluženi mir. Jednom godišnje Tanja obavezno kontroliše svoje zdravlje, proverava krvnu sliku, odlazi na ultrazvuk celog stomaka, na ginekološke preglede i mamografiju. Sve je u najboljem redu, daj bože da tako ostane, kaže ona.

TRI TUMORA NA CREVIMA

A onda se, pre šest godina, razbolela Elvira…

– Primetila sam da su mi otečeni krajnici, teško sam gutala, pa sam otišla kod lekara koji mi je prepisao antibiotike. Ništa nije pomoglo, pritom sam rapidno mršavila i brzo se umarala. Dešavalo se da krenem u grad i da se vratim s pola puta jer od malaksalosti nisam mogla da stojim na nogama. Ipak, nisam išla na nove preglede jer sam se plašila da će mi nešto naći – priznaje ova pedesetčetvorogodišnja žena koju su besmislene strepnje umalo stajale života.

Trebalo je da prođe nekoliko meseci da Elvira proveri krvnu sliku: ispostavilo se da joj je hemoglobin dvostruko niži od normalnih vrednosti i shvatila je da je đavo odneo šalu. Bilo je jasno da negde postoji krvarenje, ali pregled kod hematologa nije otkrio ništa alarmantno. Doktor je pretpostavio da je reč o ginekološkom problemu, no, ispostavilo se da je s tim sve bilo u redu. Kada je u gradu srela poznanika, čuvenog novosadskog abdominalnog hirurga, rekao joj je da odmah dođe na pregled jer izgleda užasno, ali i tada je oklevala, iako se pojavio novi simptom – tup bol u stomaku. Na kraju je ipak prelomila, a rendgen, potom i kolonoskopija pokazali su da Elvira ima čak tri tumora na debelom crevu, dva ista i jedan sasvim druge vrste.

PORAZNA GENETIKA

Kad su mi saopštili dijagnozu, bila sam u potpunoj neverici. Nisam imala ni jednu jedinu probavnu tegobu, ni zatvor, ni dijareju, ni krv u stolici. Otkud na crevima… Doduše, mogla sam očekivati da će me kad tad stići porodična istorija bolesti: maligni tumori odneli su mi majku, dedu, ujaka, očevu i majčinu sestru i dva brata od tetke, ali niko od njih nije imao kancer na organima za varenje. Baki po majci dijagnostikovan je rak na materici i to s metastazama u plućima, ali ona je posle operacije živela skoro trideset godina i nije umrla od te bolesti. Moja staramajka bila je odličan primer za to kako se kancer može prevariti – ističe Elvira kojoj su hitno zakazali hiruršku intervenciju, na kojoj su joj odstranjeni oboleli delovi creva, slepo crevo i, za svaki slučaj, okolni limfni čvorovi. Patohistološki nalaz nije ostavljao nikakvu dilemu: bio je to zloćudni tumor koji se na sreću nije proširio.

„PAMETNE“ PILULE

Usledila je hemoterapija koje se, priznaje, užasno plašila.

– Čim su mi prepisali xelodu, odmah sam izguglala da vidim kakav je to lek. Sve što možete da zaključite kad odete na forume, jeste da se od tih pilula umire, i to je, naravno, pojačalo moj strah. ali nakon što sam otišla na sajt proizvođača, shvatila da to baš i nije tako. Saznala sam da je reč o “pametnim” pilulama koje “gađaju” maligne ćelije i bila sam sto posto sigurna da će mi pomoći. Tako je i bilo, a da sve bude još bolje, izostale su sve one užasne nuspojave, nije bilo mučnine i povraćanja, nije mi opala kosa, osećala sam se odlično – kaže Elvira, kojoj nije teško padala ni rigorozna dijeta koju je dopunjavala s najmanje tri litra vode dnevno. Uz nju su sve vreme bile njena kćerka Tamara i, naravno, požrtvovana drugarica Tanja.

– Stalno mi je ponavljala: “Kad sam ja pobedila, možeš i ti”. Zahvalna sam joj na nesebičnoj podršci i pomoći, njeni saveti bili su mi više nego dragoceni. Poslušala sam je i brzo sam se vratila na posao, među ljude. To je, isto kao i ljubav i pažnja najbližih, vrlo važan deo terapije – ističe Elvira koja uspešno vodi svoju agenciju za medijsku propagandu. Redovno ide na preglede kod genetičara i onkologa, kontroliše krvnu sliku i zadovoljno konstatuje da je uvek sve u najboljem redu. Toliko, da je njena Tamara, inače vrlo vezana za majku, mogla mirno da otputuje u Ameriku, gde s najvišim ocenama završava studije filozofije.

PUNIM PLUĆIMA

Tanja i Elvira bliskije su nego ikad i žive punim plućima. Svima onima koji se nađu u situaciji sličnoj njihovoj poručuju da se potpuno oslone na zvaničnu medicinu, da ne eksperimentrišu s alternativom i da ne gube vreme na forumima i portalima jer “doktor Gugl” još kako ume da prevari.