Nedavno saznanje da tri skromne dame, od kojih je jedna čak i tinejdžer, odnosno srednjoškolac žele da ulepšaju matursko veče i nekoj deci čiji roditelji će narednih meseci da odvajaju od usta da bi im omogućili odlazak na tu za sve najvažniju proslavu u životu, navelo me je da razmislim, ko do velikih privatnika je humanitarac.
I tako misleći, došla sam samo do par imena, za koja znam da pomažu onima koji nemaju, ili čine neko dobro delo u nekim situacijama.
Možda će mi zameriti što ih pominjem, i zbog toga im se unapred izvinjavam, ali mislim da takvi primeri treba da se istaknu, jer se nadam pobudiće želju i u drugim da to čine. Ovde izostavljam novinare koji pišu o tim teškim životnim situacijama i tako, ali i materijalno, pokušavaju da pomognu onima koji su gladni, bolesni....
Dakle, ja znam da Stamenković pomaže i u domenu svog rada čini da je mnogima bolje. Znam i za dvadesetdvogodišnju akciju Aleksandra Mitrovića, dečiji butik „Stefan“ , koji daruju prvu bebu za Srpsku novu godinu. On nije veliki privatnik, ali je privatnik. Ove godine pridružilo mu se još tri privatnika, malih, kao i on, te su zajedno odneli zaista vredne i potrebne poklone. To su Nameštaj Zlatanović, Menjačnica “Vukanović” i Pekara „MM“. Znam i da SZTR “Čutura” možda sedam godina, nisam sigurna tačno koliko, ali pre korone kada je sada pokojni Boban Petrović bio vlasnik, unazad daruju Božićnu bebu.
I to je sve. Ostale, oprostiće mi ako grešim, ne znam.
A treba nam više takvih ljudi, više takvih akcija, i više takvih priča.
Zato molim sve one koji znaju za još nekog, neka nam jave, lepo bi bilo da se uradi priča i o njima, jer ti tihi heroji čine zaista mnogo. Nije važno, ako je za njih to sitnica, jer nekome taj njihov dar mnogo znači.
Želim da pišemo o njima i da znaju i čitaju svi, jer oni to zaslužuju, a i možda bi podstakli još nekog, koji stvarno može, da pomogne.
