tri-decenije-nije-otkrivena-nova-grupa-antibiotika-iskoristimo-moc-starih-dobrih-lekova

U poslednjih 30 godina u svetu nije otkrivena nova grupa antibiotika koja bi bila adekvatan odgovor rastućem broju rezistentnih infekcija. Zato racionalna upotreba ovih lekova treba da bude tema broj jedan, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji.

Sve češće se može čuti da se pojavila nekakva superbakterija za koju ne postoji adekvatan terapijski odgovor. O čemu se zapravo radi, pitali smo doktora Branka Anđelkovića iz „Galenike“.

– Nisu to, kako se često čuje, neke nove superbakterije. To su stare, one koje dobro poznajemo, a koje su naučile da se izbore sa postojećim antibioticima. Upravo zato postojeće resurse u antibioticima moramo da koristimo racionalno – ističe doktor Anđelković i dodaje da je pre dve godine u Italiji otkriven jedan potencijalno novi antibiotik „pseudouridimycin“ koji bi mogao da odgovori na rastući broj super infekcija, ali on bi mogao da bude dostupan za humanu upotrebu tek za 10 godina.

Dr Branko Anđelković i prof. dr Milica Bajčetić, klinički farmakolog, održaće 28. marta na Festivalu zdravlja predavanje o racionalnom korišćenju antibiotika

O racionalnoj upotrebi antibiotika, pre svega, treba da vodi računa lekar koji određuje terapiju, kao i farmaceut koji izdaje taj lek.

– Zabranjeno je da pacijenti bez stručne preporuke dobijaju antibiotik– kaže naš sagovornik.

Dr Branko Anđelković i prof. dr Milica Bajčetić, klinički farmakolog, održaće 28. marta na Festivalu zdravlja predavanje o racionalnom korišćenju antibiotikaFoto: Vesna Lalić / RAS Srbija

Srbija je u novembru 2018. dobila Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika koji nas je podsetio na moć antibiotika starije generacije. Pošto ovi lekovi nisu u širokoj primeni, rezistencija na njih je niska, a efikasnost im je visoka.

U Vodiču je jasno definisan svaki korak u lečenju bakterijske infekcije – kada problem može da se reši nekim od antibiotika starije generacije, a kada treba da se uključi neki noviji lek, tzv. “rezervni antibiotik“.

– Vodič jasno kaže šta je prva linija terapije za svaku indikaciju, šta druga linija, a šta je alternativa. Preporuka je da se rezervni antibiotici primenjuju kao poslednja opcija, jer tako čuvamo novije medikamente za ozbiljnije infekcije. Ako neka bakterijska infekcija može da se izleči nekim starim, uslovno rečeno zaboravljenim antibiotikom, preporučuje se da on bude prvi izbor – objašnjava Anđelković.

Racionalna upotreba antibiotika podrazumeva adekvatan lek, u adekvatnoj dozi i sa adekvatnom dužinom trajanja terapijeFoto: Vesna Lalić / RAS Srbija

On ističe da se kod nas racionalna upotreba često poistovećuje sa smanjenom potrošnjom ovih lekova, što u osnovi nije tačno.

– Racionalna upotreba antibiotika podrazumeva adekvatan lek, u adekvatnoj dozi i u adekvatnoj dužini trajanja terapije. U suprotnom, rizikujemo da se nekada primeni antibiotik koji nije najefikasniji ili da se bespotrebno primeni kombinacija dva, tri ili čak četiri antibiotika. Samim tim rizikujemo da pacijent bude lečen duže vreme od očekivanog, da nemamo adekvatan ishod terapije i da u krajnjoj liniji direktno doprinosimo bakterijskoj rezistenciji i neopravdanoj potrošnji – upozorava dr Anđelković.

Od 2015. godine na globalnom nivou sprovodi se akcioni plan SZO za borbu protiv antimikrobne rezistencije, i naša država aktivno sudeluje u sprovođenju tog plana. Rezultat već imamo – upotreba antibiotika u Srbiji smanjena je za oko 30 odsto.

– Taj plan uključuje i informisanje stručne javnosti na adekvatan način o antibioticima i primenu mera koje su neophodne na nivou zdravstvenih ustanova u smislu prevencije rezistentnih bakterijskih infekcija. U suprotnom možemo u budućnosti doći u situaciju da nemamo izbor za borbu protiv ozbiljnih bakterijskih infekcija – kaže doktor Anđelković i naglašava da svi moramo imati svest da situacija nije dobra na globalnom nivou, da postojeći resursi u antibioticima nisu dovoljni i da zato moramo biti mnogo pažljiviji kada tretiramo bakterijske infekcije.