turblencije-vremena-u-najavi:-zlatni-saveti-kako-da-prezivete-temperaturne-sokove

Zdravstvene tegobe u najavi?

Najvećem riziku izloženi su hronični bolesnici, astmatičari (njima posebno smeta maglovito vreme jer se tada povećava koncentraciju alergena u vazduhu što izaziva napade), srčani bolesnici, ali i pacijenti koji boluju od artritisa, a koji, kaže statistika, tokom vremenskih oscilacija uz pomenute grupe najčešće traže lekarsku pomoć (atmosferski pritisak pada pa se stvara pritisak na tečnost odgovornu za podmazivanje i normalno funkcionisanje zglobova. Pritisak unutar zglobova raste i uzrokuje bolove).

Kako kaže naša sagovornica, dr Nevenka Dimitrijević savet za njih je da, ukoliko su u prilici, ostanu kod kuće, kao i obavezno ne preskaču terapiju i da izbegavaju svaki veći fizički napor.

Nema mesta za paniku, ali zato predostrožnosti nikad naodmet posebno iz sledećeg razloga: usled hladnoće se krvni sudovi skupljaju i usporavaju cirkulaciju, što izaziva zgušnjavanje krvi i pojačava rizik od pojave ugrušaka (a samim tim i srčanog udara). Međutim, rizik postoji i kada je temperatura u visokom plusu jer tada preko znoja gubimo dosta tečnosti što takođe, može da izazove stvaranje ugrušaka.

Temperaturne promene mogu da smetaju i osobama dobrog zdravstvenog stanja.

„Ljudi uglavnom osećaju izraženije romene temperature, najvažniji savet za njih bio bi da se oblače u skladu sa najavljenim vremenskim prilikama kako ne bi došlo do temperaturnih šokova. Važno je i reći da zbog pada temperature, vlažnog i kišovitog vremena kakvo se najavljuje, možemo da budemo pospani, što dalje utiče na našu efikasnost na poslu“, objašnjava nam dr Dimitrijević.

Pored toga, kiša negativno deluje na raspoloženje, što može da izazove pad imuniteta. Kada je vreme napolju loše, više se provodi vremena u zatvorenim prostorima pa raste rizik od pojave virusa i bakterija.

Visok procenat vlage u vazduhu nakon kiše može da izazove glavobolju.