u-madridu-mi-se-telefon-slomio-u-paramparcad,-a-onda-mi-je-indijac-namignuo-i-odneo-ga-na-par-sekundi:-u-beograd-sam-se-vratila-sa-ovim-u-ruci-i-–-bez-teksta-sam

Putovanja nikad nisu bila lakša i lepša otkad nam telefon govori šta da radimo, kuda da idemo, koji restoran valja i koliko će nas koštati ta naša turistička zadovoljstva, i to sve u par sekudni. Nekad smo se po metropolama širom sveta snalazili sa mapama u ruci, a znate i sami da nisu bile od neke posebne pomoći. Danas je dovoljno da zastanete na par sekundi i uključite telefon – odmah će vam pokazati gde da idete, šta obavezno da posetite, kojim pravcem doći do željenog mesta, ima li usput javnih toaleta (i u kakvom su stanju) i koliko košta kafa u obližnjem kafiću.

Kako onda da se odlepite od tog telefona dok tabanate Madridom? Nikako. Tako sam i ja zastala na par minuta, samo da proverim gde sam pošla i kako da stignem tamo, a onda je gužva uradila svoje. Neko me je gurnuo, telefon je silovito aterirao na vreo asfalt, a komadići ekrana razleteli su se oko mene.

MadridFoto: Profimedia

Potpuno izgubljena bez svoje digitalne mape, provela sam veče lutajući u potrazi za hotelom i nadi da ću usput doći do nekog rešenja za moj telefon – po mogućstvu jeftinog jer mi budžet nije dozvoljavao nikakve posebne popravke – zadovoljiću se time da raducka, ne mora čak ni da radi u punom kapacitetu.

Dakle, u tom lutanju, već je oko 10 uveče, naiđem na jednu radnjicu. U izlogu vidim da prodaju opremu za mobilne, ali vidim i da upravo zatvaraju. Rešim da se pravim nevešta, pa priđem Indijcu koji upravo stavlja ključ u bravu.

– Izvinite, a vi to zatvarate?

– Da.

– Jao, pa šta ću sad? Telefon mi je potpuno uništen, ne znam kako ću se snaći – pokazujem mu tužno na ostatke svog telefona.

Indijac se sažali na mene, uzme mi telefon iz ruke i uđe u radnju. Operacija je trajala par minuta i bila sam uverena da će mi staviti neko zaštitno staklo ili masku, bilo šta što će aparat držati na okupu još par dana koliko ostajem tu.

Za sve koji se pitaju – radiFoto: Privatna arhiva

Međutim, kada se vratio, sa ponosom mi je uručio telefon oblepljen – selotejpom. Preneraženo sam ga pogledala a onda izrazila sumnju u funkcionalnost takvog rešenja.

Samo mi je namignuo i rekao: “Probaj da ga uključiš”.

Uključila sam ga i bi svetlost, a bi i zvuk. Pipkala sam po ekranu koji je radio kao da nije izlepljen trakom. Poslužio me je do Beograda, a služi me i dalje jer ja nikako da se nakanim da ga odnesem u servis.

Biće da ipak postoji jedan narod snalažljiviji od Srba, a to su Indijci. Čak ni nama ne bi palo na pamet da telefon prelepimo selotejpom, zar ne?