u-srbiji-sve-vise-mladih-sa-hipertenzijom:-evo-sta-je-uzrok

U ranoj fazi visoki krvni pritisak ne izaziva gotovo nikakve simptome, a kada se otkrije, već je došlo do vrtoglavice, glavobolje, zamućenog vida i krvarenja iz nosa.

Krvni pritisak je pritisak krvi na arterije i njegova normalna vrednost je 120/80 mmHg. Hipertenzija je stalno povišeni krvni pritisak, kada su vrednosti iznad 140/90 mmHg.

U Centru za promociju zdravlja kažu da se s epidemiološke tačke gledišta malo misli na hipertenziju i da se sistematskim merenjima populacije, dece i mladih saznaje da nije uopšte retka kod mladih kao što se misli.

– Kod mladih se hipertenzija javlja uglavnom u umerenom i blagom obliku, a vrlo često se sasvim slučajno otkrije kroz sistematske preglede. Na hipertenziju treba misliti mnogo češće jer su sve prisutniji faktori rizika koji doprinose da imamo esencijalnu hipertenziju – kaže dr Nada Kosić Bibić.

Preventivom protiv hipertenzijeFoto: Profimedia

ZAMOR, KRVARENJE IZ NOSA

Primarna hipertenzija je najzastupljenija, a kada je reč o sekundarnoj, onda postoji i određeno oboljenje, sindromi ili genetske malformacije, najčešće oboljenja bubrega.

– Mnogo više je esencijalnih hipertenzija, a na njih moramo da mislimo jer je jedan od vodećih faktora rizika zbog čega dolazi do nje, porast gojaznosti, a imamo je već u dečjoj populaciji zbog nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti dece, preteranog unosa soli uz određene stresne situacije karakteristične za decu, adolescente i mlade. S obzirom na to da je gojaznost kod dece u porastu pokazalo se da svako drugo gojazno dete ima i hipertenziju. Ona dugo ostaje neprepoznata jer uglavnom kod mladih ne daje simptome. Deca obično osete glavobolju, zamor ili imaju krvarenje iz nosa – objašnjava dr Kosić Bibić.

Ako se jave značajniji simptomi, kao što je zamućenje vida, preteran unos vode, preterano mokrenje ili pareza facijalis, onda je hipertenzija značajno uznapredovala.

Simptomi odaju: posetite lekara ako primetite neki od njihFoto: Profimedia

Hipertenziju je važno otkriti na vreme kod mladih i dece jer ona nije bez razloga dobila drugi naziv – tihi ubica. Dovodi do hipertrofije leve komore, oštećuje srce, velike krvne sudove i bubrege. Remeti normalan rad bubrega. Jedan od prvih znakova je mala količina proteina u urinu koji pokazuju da dolazi do popuštanja bubrežne funkcije.

MASNOĆE OKO ORGANA

– Zbog delovanja na sitne krvne sudove može doći do oštećenja na samom oku i do malih sitnih krvarenja u mozgu, u moždanoj beloj masi. Brojni su organi koji zbog hipertenzije trpe štetu, a da mi to u početku ne osetimo – poručuju u Centru.

Zahvaljujući napretku medicinske dijagnostike i savremenih metoda tragovi umerene i blage hipertenzije se mogu detektovati i kod dece. Neke promene se mogu izmeriti, recimo, merenjem debljine epitela u krvnim sudovima koji već u dečjem uzrastu može biti zadebljan.

Kako je hipertenzija najčešće prisutna kod gojaznih, kod tih osoba inače dolazi do povećanja ne samo telesne mase, već i masnog tkiva. Posebno je opasno sakupljanje masnog tkiva oko organa i u krvnim sudovima. To je proces ateroskleroze koji se može detektovati.

– Polovina odraslih koji imaju hipertenziju imali su je već u dečjem uzrastu, ali je nisu otkrili – kaže dr Kosić Bibić.

Kada se kod mladih otkrije hipertenzija, ključna stvar je, kaže dr Nada Kosić Bibić, da se fokusiramo na faktore rizika.

MASNOĆE

– Dete mora da promeni stil života. Mora da gubi telesnu masu. Visceralna masnoća ili gojaznost se pominju kada imamo abdominalni tip gojaznosti, kada se masnoće skupljaju oko vitalnih organa u unutrašnjih dupljama. Potkožne masnoće, ispod kože, nas ne ugrožavaju kao što to čine visceralne masnoće u trbušnoj duplji i krvnim sudovima. Znamo da smo u riziku ako izmerimo obim struka. To je pokazatelj koji ukazuje pored telesne mase koliko smo ugroženi i od kardiovaskularnih i drugih komplikacija – kaže dr Nada Kosić Bibić.

Važno je povećati fizičku aktivnost, promeniti način ishrane, povećati količinu voća i povrća, koristiti proizvode žitarica od celog zrna, smanjiti količinu unosa zasićenih masnoća, slatkih napitaka…

U načinu života kriju se važne preventivne mereFoto: Profimedia

RIZIK ZBOG NAČINA ŽIVOTA

Važan je unos soli, ali u umerenoj količini. Preporuke su do četiri grama na 24 sata, a kada govorimo o deci, čak ispod tri grama u toku dana.

Treba voditi računa da mnoge namirnice već sadrže previše soli, pa čak i običan hleb.

Populacija mladih je sklona da eksperimentiše i mnogi koriste ne samo alkohol i cigarete već i druge opasne psihoaktivne supstance, a one su rizik za povećanje krvnog pritiska.

Stimulansi poput ekstazija dovode osobu u rizik od hipertenzije.

U rizične grupe spadaju i seksualno aktivni mladi, naročito devojke koje samoinicijativno koriste razne oralne kontraceptive.

Kada je vreme za uzbunu

– Da bi predupredili i sprečili posledice jako je važno otkriti je na vreme. Zato se na sistematskim pregledima deci meri krvni pritisak – kaže dr Nada Kosić Bibić.

Postoje određene grupe ili deca koja su u većem riziku i kod njih se mora tragati za hipertenzijom. Recimo, ako je dete gojazno, ako ima dijabetes, endokrine poremećaje, probleme za štitnom žlezdom mora se raditi merenje i proveriti da li ima i hipertenziju. Postoje i drugi poremećaji zdravlja kada se mora misliti i na krvni pritisak, ali ta oboljenja su vezana za rano detinjstvo, a ne adolecenciju i mladu populaciju. To su razni genetski poremećaji, abnormalnosti i srčane mane, problemi na bubrezima kao što je vraćanje urina zbog problema na ureteru, upale bubrega i drugo.

Biljana Vučković, Blic magazin