vera-ima-pet-godina-i-vise-od-100-slika:-njena-mama-nam-je-otkrila-sta-se-desilo-pre-njenog-rodjenja-i-najezicete-se

  Više od sto slika, jedna izložba i priznanje sa međunarodnog slikarskog takmičenja za decu uzrasta do sedam godina krase slikarsku biografiju petogodišnje Vere Jovančević iz Beograda. Profesori slikarstva pred njenim delima ostaju bez reči i tvrde da Srbija odavno nije imala takvog koloristu prirodnog dara.

Za malu talenovanu Veru vezuje se i jedna posebna priča, nastala pre njenog rođenja.

Naime, mama Ljiljadugo piše poeziju, a na dan kad je 2009. godine preminuo patrijarh Pavle napisala je pesmu sa velikom verom u boga da će se roditi njena Vera.

Ta pesma ovako glasi:

 Vera

Da li ti postojiš u mome srcu,

Samo da bi postojanja imala smisla svoja.

Da li ti gospodariš dušom osećanja,

I nevažno je šta govore osećanja moja.

Da li je smisao dubina pogleda,

Ili samo trenutak obećanja.

Da li je život smisao večni,

Ili izmaglica traga postojanja.

I zato postoji u mojoj duši,

I tvoj trag nek večno snagu daje,

Jer život je tren u svemiru pustom,

A beskrajna samo vera koja večno traje.

I rodila se Vera.

  Kako sam ovo dobro nacrtala

Sve je počelo kad je imala samo 20 meseci. Iz Verinog vrtića stigla je vest da je baš njen rad ušao u konkurenciju za glavnu nagradu na međunarodnom takmičenju „Look and Learn Art Competition“.

Ljiljanu i Zorana, Verine roditelje ova vest je zatekla, ali pošto je njena želja za slikanjem bila velika, rešili su da je obraduju velikim platnom i uljanim bojama. Njen dar tad je još više došao do izražaja.

Vera sa roditeljimaFoto: RAS Srbija

– Kad smo joj prvi put kupili veliko platno, sela je na pod, izula čarapice i slikala je četkicom, ali i rukama i nogama. Boje su  eksplodirale, a posle što je veće platno bilo, to joj je bio veći izazov – kaže Ljilja i otkriva nam da su ona i suprug čekali Veru punih 13 godina.   

Čak sa nepune dve godine znala je i po 45 minuta da provede u slikanju. Kad stvara, ne priča ni sa kim, a pomoć traži jedino kad ne može da otvori neku boju. Vrlo brzo pokazala je da joj ulje najviše odgovara, a kad završi sliku, više joj se ne vraća.

– Probala je da radi i sa akrilnim bojama, ima i kolaž od krzna, ali najviše preferira uljane

Mala velika slikarkaFoto: RAS Srbija

boje. Ona sad zna da opiše šta je na slici i često ih namenski stvara za njene drugare i naše prijatelje. Ne poklanja baš sve slike rado, već postoje one koja čuva samo za našu  porodičnu kolekciju – ističe tata Zoran.

Zidovi u kući Jovančevića ukrašeni su Verinim radovima. Praznog mesta skoro da i nema, pa kad odu kod prijatelja maloj umetnici bude čudno kad vidi „gole“ zidove. Odmah smišlja šta bi mogla da naslika za njih.

– S vremena na vreme u kući često obiđe sve slike. Posmatra ih, komentariše, a neretko i sebe pohvali. Zastane, pa kaže: „Vau, kako sam ovo dobro nacrtala“ – prepričava nam mama Ljilja, koja je najčešće zadužena za kupovinu boja i platna.

 Prva izložba i presecanje vrpce

Dok razgovaramo u njihovoj kući saznajemo i da je Vera ove godine imala i svoju prvu izložbu u okviru „Iskra“ konferencije. Bilo je divno videti sva njena dela na jednom mestu, dok je ona trčkarala od slike do slike i ponosno ih pokazivala drugarima.

– Tad sam dobila baš dosta cveća od drugara i bila sam jako srećna – priznaje mala umetnica.

A njena mama nam otkriva:

– To joj je bila prva zvanična izložba, ali organizovali smo mi jednu kod kuće za njen treći rođendan. Sva njena dela bila su prekrivena platnima, na štafelaju ispred kuće bio je plakat, a izložba se zvala „Moja Vera i ja“. Gospođica je čak sekla i vrpcu.

Kad nije u umetničkom zanosu, Vera uživa u igri sa lutkama, vožnji trotineta sa drugarima ili baletu. Za sada neće ići u slikarsku školu jer su im iskusni umetnici savetovali da sačekaju do njene šeste godine, ali sigurni smo da će se za umetnički talenat ove devojčice tek čuti.

Blic žena, Biljana Stefanović