zasto-od-bolesti-srca-sve-vise-obolevaju-mladji-ljudi?-dr-vojislav-giga-o-prevenciji-i-rizicima

U poslednjih 10 godina u Srbiji se beleži blago smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, ali one su i dalje najvažniji uzrok umiranja. U 2016. bile su odgovorne za 52 odsto svih smrti u našoj zemlji. Procenjuje se da godišnje od ovih bolesti kod nas umire preko 50.000 ljudi, odnosno šest osoba na svakih sat vremena.

Ass. dr Vojislav Giga, internista i nacionalni koordinator za prevenciju kardiovaskularnih bolesti Udruženja kardiologa SrbijeFoto: Predrag Dedijer / RAS Srbija

U osnovi kardiovaskularnih bolesti leži proces ateroskleroze, ugrađivanja masnih naslaga u zid krvnog suda. Jednim delom ovaj proces se može shvatiti kao odraz starenja. Očekivano je, recimo, da osoba stara 80 godina ima aterosklerozu krvnih sudova.

– Međutim, pod dejstvom brojnih faktora rizika taj proces izaziva promene u krvnim sudovima mlađih osoba i dovodi do pojave rane ateroskleroze. U našoj zemlji je posebno zabrinjavajuća činjenica da sve veći broj obolelih od kardiovaskualrnih bolesti pripada starosnoj grupi već od 45. godine – kaže dr Vojislav Giga.

Uzroci ovako ranog razvoja ateroskleroze jesu učestali faktora rizika baš u toj populaciji. Procenjuje se, naime, kaže naš sagovornik, da u Srbiji 35 odsto stanovnika puši, dok je pasivna izloženost duvanskom dimu izuzetno visoka. Skoro polovina stanovnika ima povišen krvni pritisak, 13 odsto stanovnika ima povišene vrednosti holesterola. Kod nas, kao i u ostatku sveta, beleži se porast gojaznosti, što za posledicu ima porast obolelih od dijabetesa tipa 2.

Počinje da kuca četiri nedelje nakon začeća i
ne prestaje sve do smrti. Svake minute pumpa
gotovo pet litara krvi. Godišnje otkuca blizu 30
miliona puta, a nastavlja da kuca i kada se izvadi
iz tela…Foto: Profimedia

– Naše stanovništvo je fizički neaktivno. Nažalost, svega 11 odsto stanovnika ima bar tri puta nedeljno fizičku aktivnost najmanje 30 minuta na dan. Svakodnevno voće i povrće u ishrani konzumira svega polovina stanovništva, dok svega 12,5 odsto koristi ribu u ishrani bar dva puta nedeljno – kaže dr Giga.

Procenjuje se da praktično 80 odsto smrtnih ishoda i 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može biti sprečeno kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika: pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Međutim, prema svetskim podacima, svega 4,3 odsto onih koji su imali već neko kardiovaskularno oboljenje menja sva ova tri faktora rizika. Situacija je još lošija kod onih osoba koje nisu imale prethodno oboljenje. Slično tome, svega 30-50 odsto bolesnika redovno uzima lekove za visok krvni pritisak, a u prvoj godini nakon prepisivanja leka za povišenu masnoću polovina bolesnika prekida njegovo uzimanje, dok u drugoj godini svega 25 odsto bolesnika uzima terapiju.