zasto-tudji-instagram-profili-ne-treba-da-vas-bacaju-u-depresiju?

Ako se kojim slučajem javljaju sa posla a ne sa neke egzotične destinacije, tamo briljiraju. Ako su kod kuće, što je takođe retkost, javljaju da su im deca genijalci koji su upravo za svoje roditelje pripremili večeru iznenađenja, sve praćeno slikom savršeno čistog i dekorisanog doma, dok se klinci anđeoski smeše negde u pozadini tog prizora dostojnog najluksuznijeg magazina. S druge strane ekrana ste vi, dok u krilu držite podgrejane ostatke jučerašnjeg ručka a na „onoj“ fotelji, svi je imamo, stoji odeća koju samo što niste stavili na pranje – već danima. Sa društvenih mreža odlazite sa gorkim ukusom u ustima jer nikada nećete moći da parirate tim savršenim ljudima koji vode živote iz bajke. I javlja se depresija.

via GIPHY

Šta vi imate da okačite na Fejsbuk ili Instagram? Status „Evo me, borim se sa egzistencijalnim strahovima“ ili slika tog podgrejanog jučerašnjeg ručka sigurno neće privući pažnju, makar ne onu kojoj se svi nadamo, a to je divljenje i zavist. Ne brinite, to znaju i ljudi koji kače te statuse i slike koji vas bacaju u depresiju – zato im nećete videti slike na kojima ribaju kupatilo, zato štede slike sa letovanja i kače ih mesecima kasnije, zato provlače slike kroz filtere i uče se fotošopiranju. Ako sa društvenih mreža odlazite u mračnom raspoloženju, uvereni da nikada nećete  moći da parirate tim savršenim ljudima sa savršenim životima, znajte da ni oni sami ne mogu da pariraju sebi.

– Jednom prilikom pročitala sam sledeći status: “Plaćam mom psihijatru da me prati na Fejsbuku. Tako preskačemo viđanja, a on mi samo pošalje lekove” – komentariše psiholog i psihoterapeut Radmila Grujičić.

Činjenica je, objašnjava ona, da je čest mehanizam odbrane od depresivnosti zaokupljanje pažnje drugim sadržajima, ba beg u šarenilo može da bude pokušaj odbrane od sopstvenih negativnih misli. S druge strane, objašnjava dr Grujičić, društvene mreže mogu da budu i mesto gde se nalaze sapatnici, a depresivni ljudi na društvenim mrežama često  dele statuse koji mogu da ukažu na depresivnost.

Društvene mreže zaista mnogima služe kao beg od tmurne realnosti. Brinete oko toga šta vam nosi iduća godina? Skačete na Instagram i zadubljujete se u tuđe slike. Obeshrabruje vas gomila posla sa kojom ste u zaostatku? Skrećete pažnju sebi listanjem tuđih profila na Fejsbuku. Međutim, tamo uglavnom dolazimo po potvrdu da je i drugima teško, a umesto toga dobijamo prizore iz idealnog života. Treba li onda da nas čudi što nas društvene mreže bacaju u depresiju?

via GIPHY

– Teror sreće na društvenim mrežama jeste prisutan, ali treba se setiti one stare: „Nije zlato sve što sija“. Trebalo bi da su danas svi svesni da je Instagram jedna velika slikovnica za odrasle, a ne veran prikaz tuđeg života – kaže nam dr Grujičić.

Ipak, iako to znamo, lako je zaboraviti da gledamo u šarenu lažu i poverovati da je svima bolje nego nama. A da li taj savršeni život koji gledamo kao kroz špijunku može da bude okidač za našu depresiju?

– Depresija je isključivo lični odgovor ili doživljaj koji ide iz nas samih. Svi smo svakodnevno okruženi različitim uticajima i stimulansima, ali samo od nas zavisi kako ćemo reagovati na to i kakvo ćemo značenje dati svemu tome oko nas. Pesimista će uvek naći dokaze za opravdanje svog stava, optimista će uvek videti vedru stranu. Ne treba zaboraviti da je depresija bolest koja iziskuje lečenje koje uključuje razgovore sa terapeutom, a nekad i lekove, ali i pored toga, ukoliko ljudi ne promene te svoje stavove i pogled na svet oko sebe, može se desiti da se depresivna epizoda ponovi uprkos svim preduzetim merama – kaže nam dr Grujičić.

Zato za društvene mreže, kao i za sve ostalo što  nam dolazi sa interneta važi isto pravilo – sve uzimajte sa zrncem soli. Niz slika pokazuje iskrivljenu realnost, a mi smo ti koji im dajemo značenje i važnost. Ne verujte im previše i uvek imajte na umu da se iza tih slika kojima se divite krije osoba od krvi i mesa sa svojim manama i strahovima, ali i potrebom da impresionira druge.