zelda-je-umrla-sama-u-mentalnoj-instituciji:-bila-je-jedna-od-najvaznijih-licnosti-proslog-veka,-a-niko-je-ne-pominje

Zeldu su često nazivali „ljubav Ficdžeralda“, „majka Ficdžeraldove ćerke“, „problematična žena“, „muza kratkog fitilja“ i drugi opisi koji su je predstavljali kao kao senku velikog umetnika koji je živeo izreku: „Iza svakog velikog čoveka stoji velika žena.“ Ali Zelda nije bila žena rođena da bude u senci. Zelda je poznata po nepristojnom ponašanju, a čini se da su život i delo ove umetnice i autorke zaintrigirali publiku 70 godina nakon njene tragične smrti.

Skot, Zelda i FransisFoto: Profimedia

Zelda Ficdžerald rođena je 1900. godine u Montgomeriju, Alabama. Poreklom iz bogate porodice uživala je u povlašćenom životu. Zelda je bila simpatična, inteligentna, duhovita i pametna. Kažu da je njena najveća mana bila želja da bude u centru pažnje. U tinejdžerskim danima pokazivala je veliku sklonost ka pisanju. U srednjoškolskom časopisu napisala: „Volim motocikle, volim žvake, pušenje cigareta, ples obraz uz obraz i dobar džin. Izlazim u ponoć da plivam na mesečini sa momcima u „Catoma Creek“ i onda se pojavim na doručku kao da se ništa nije dogodilo.“

Ubrzo nakon što je završila je srednju školu 1919. godine, upoznala je F. Skota Ficdžeralda u jednom kantri klubu. Ficdžerald je bio oduševljen Zeldinim slobodnim duhom i navodno je prokomentarisao susret sa Zeldom: „Volim je, a to je početak i kraj svega.“

Skot je bio na znatno nižoj društvenoj lestvici od svoje voljene, ali ipak joj je predložio brak i bio je odbijen. Ali, kada je izdavčka kuća „Scribner“ pristala da objavi knjigu „This Side of the Paradise“, Zelda je promenila mišljenje. Par se venčao nedelju dana nakon što je Skotov debitantski roman dospeo u knjižare i odmah postao bestseler.

Dve godine kasnije par je dobio ćerku Fransis. Porodica Ficdžerald iz finansijskih razloga se preselila u Francusku, u kojoj je Skot napisao “Veliki Gatsbi”, a Zelda je naučila da slika. Zeldin nemiran duh i krhko mentalno zdravlje dobro su se nosili sa slikarstvom i plesom. Ubrzo nakon časova slikanja upisala je balet. Balet se činio kao mudra odluka jer je bila strastvena, disciplinovana plesačica sledećih nekoliko godina. Njene plesne sposobnosti su prepoznate, pa je dobila poziv da pleše sa Kraljevskim baletom u Italiji 1928. Međutim, odbila je ponudu i odlučila se na pisanje kratkih priča. I tu je sve počelo.

Porodica FicdžerladFoto: Profimedia

Ficdžerald je često govorio da je Zelda plagirala njegov rad, a ona mu je uzvraćala istom merom. Čitaoci su prihvatili da je Zelda bila inspiracija za brojna Ficdžeraldova dela, ali važno je pomenuti i da je on pozajmljivao delove njenih dnevnika i koristio ih u knjigama. Strastveni brak Ficdžeraldovih bio je bio pun nasilja, alkohola i javnih nesuglasica. Zeldin problemi sa mentalnim zdravljem počeli su da bivaju sve ozbiljniji.

Pad berze 1929. izazvao je sličnu nesreću u njihovom ekstravagantnom životnom stilu i završili su bez novca, piše portal „Vintage News“.

Godinu dana kasnije Zeldi je dijagnostikovana šizofrenija i imala je manične promene raspoloženja. Provela je mnogo vremena u metalnim institucijama. Vreme provedeno u mentalnim ustanovama, Zelda je teško padalo, pa je spas tražila u pisanju i slikanju.

U mentalnoj instituciji je počela sa pisanjem drugog romana „Caesar’s Things“ slikala je pejzaže Njujorka i scene iz njene omiljene priče „Alisa u zemlji čuda“.

Velika depresija i loše mentalno zdravlje njegove supruge razorile su Ficdžeralda i 21. decembra 1940. umro je od srčanog udara u 44. godini. Kao strašna prokletstva iz mračne ljubavne priče njegova smrt bio je okidač tragične Zeldine smrti.

10. marta 1948. godine u „Highland“ bolnici u Ešvilu, u Severnoj Karolini, desio se požar. Zelda koja je imala 47 godine bila pod sedativima, zaključana u sobi i čekala je terapiju elektrošokovima. Preminula je u vatri sa još osam pacijenata. .