U kategoriji Društvo, Poslednje Vesti, Prokuplje.

    PROKUPLJE- Pre dvadesetak dana, naša sugrađanka pronašla je na ulici izgubljenog psića, malog maltezera. Videvši da grupa devojčica pokušava da ga uhvati, a na sugestiju gospođe iza nje, da pas nije njihov, jer nije išao sa njima, uzela ga je i donela kući sa željom da ga vrati vlasniku, spasi od nekog ko bi ga zlostavljao ili prodao, da ga ne zgazi obesni vozač …

    Molila je Boga da što pre pronađe vlasnika i vrati mu ga, da se ne bi emotivno vezala za njega, kako joj neminovni rastanak jednog dana ne bi tako teško pao.
    Ali, pored svih uzaludnih pokušaja vlasnik se nije javljao, a vreme je neumitno prolazilo, dovoljno da se mali čupavi dobrica odomaći i postane omiljeni član porodice u kojoj se zatekao, dobivši i novo ime “Srećko”.
    I onda, kao što se gospođa i pribojavala, iznenada se pojavila vlasnica. Upravo kad je mali “Srećko” postao nešto što bi se moglo nazvati deo duše. Opis, fotografija, i kasnonoćna poruka da deca pate za njim, ukazivali su na to da dolazi dan rastanka.

    Evo poruke koju je gospođa koja je pronašla psa poslala mladoj vlasnici :

    “Juče sam saznala da tražiš psa, i da je to verovatno maltezer koga sam pronašla u donjoj ulici, i ponela misleći da je od moje komšinice, koja ima petoro dece, bojala sam se da će da se sekiraju. Prilično dugo sam se raspitivala, pretraživala oglase, doduše bez fotoa, da ga ne bi uzeo neko čiji nije, na face delila, zagledala drveće i izloge da nije neko zalepio oglas, i ništa. Srećko, tako smo ga nazvali, spašen je sa ulice da ga ne udari auto, zamalo su ga ponela neka deca kući, svi smo se vezali za njega i … neko ga se konačno setio. Nije fer ni prema njemu, čekao me u hodniku i plakao kad odem na posao, padao u nesvest od sreće kad me vidi i moje sinove, i muža … sve to za ovih dvadesetak dana … Mnogo za mali pseći život … Kada budeš mogla dođi do opštinskog parka, prethodno pozovi, tetka koja ne želi da slomi mala dečja srca … ali nije fer.”

    Usledio je odgovor : Meni je stvarno žao, ali i nama nedostaje, deca plaču za njim.

    Naravno, vraćanje vlasniku je ugovoreno i izvršeno sutradan, uz more suza gospođe od koje odlazi, tešenje od strane vlasnice, i mnogo radosti dece kojoj se vraća njihov ljubimac.
    “Srećko” je zauvek otišao, srećan sa svojom porodicom, usrećivši decu koja ga vole, starija gospođa je ostala tužna čitav dan, a uveče, kad u njen krevet nije legao njen mali “Srećko”, tiho je , da je niko ne čuje, prolila šaku suza, za svog malog belog prijatelja.

    Tako se rodilo novo iskreno fejsbuk prijateljstvo koje je izazvao jedan mali beli čupavko. Istog dana vlasnica maltezera je poslala pravu prijateljsku poruku : Slobodno se javite kad ste slobodni, da dođete, ili da dođemo, da vidite Srećka !

    Zato, vlasnici pasa, molimo vas da ako niste u stanju da brinete o svom mezimcu, bolje ga ne nabavljajte.

    Zašto bi ste pravili dve tuge, od nečega što bi trebalo da bude samo jedna velika radost.

    Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=465540