-Imali smo u prizemlju zgrade pekaru. Znala sam da nikada neću smeti da pustim bilo koje od naše dece do nje sve dok ne napune 12 godina. Kada sam shvatila da učim decu da ako im se neko obrati na ulici, beže, a ne da kažu :“Dobar dan“ odlučili smo da dođemo u Prokuplje- priča nam Suzana Simonović Pedersen (39) koja je se sa suprugom Daliborem Ignjatovićem iz Pariza trajno nastanila u Prokuplju.
Oni imaju troje dece, bliznakinje od šest godina i sina od osam godina.
-Ja sam rođena u Danskoj, mama mi je poreklom iz ovog kraja, a Dalibora sam upoznala tokom jednog leta baš u Prokuplju, jer je i on poreklom odavde, ali je živeo u Parizu. Kada smo se venčali, ostali smo u Parizu, sve do pre četiri godine kada smo rešili da promenimo živote i da svojoj deci obezbedimo mirnije odrastanje- dodaje naša sagovornica.
I dok ona priča kako su zajedno odlučili, Dalibor ipak priznaje da je sve bilo njena inicijativa.
-Pitate zašto baš Prokuplje? Pa tu smo imali kuću, nasleđenu i činilo se d aje to dobra baza za početak. Oboje smo napustili poslove, spakovali kofere i došli. Od tada evo ima tri godine nismo mrdnuli. Još uvek upoznajemo Srbiju- priča srećna Suzana, koja dodaje da se ne kaje zbog toga što je došla da živi u Srbiji.
Objašnjava da je za njihovo okruženje, odnosno porodicu i prijatelje ova odluka bila šok. Upozoravali su ih, dodaje, da je to sasvim drugačiji svet.
-Jeste bilo nekih pre svega birokratskih poteškoća kada smo došli, ali ostalo je išlo lako. Želeli smo da deci obezbedimo bezbednije i prirodnije okruženje. Da im damo bezbrižno detinjstvo i u tome smo uspeli i nismo se pokajali. Dalibor radi za jednu beogradsku firmu, a ja sam potpuno posvećena prirodi i deci. Počela sam i da pčelarim u Novom selu, gde takođe imamo imanje- objašnjava nam Suzana, koju smo sa porodicom zatekli u Planinarskom domu u Rastovnici gde je za mlade držala obuku o pčelartsvu.
-Naši odmori ove četiri godine su boravak u prirodi. Svoj gradski automobil smo zamenili džipom i tako sa decom putujemo, razapnemo šator i upoznajemo delove Srbije. Ovde je priroda još uvek da kažemo izvorna, i to je ono što nam zaista treba. Sada Prokuplje ne bih menjala za dva Pariza- dodaje naša sagovornica uz osmeh.
U svemu se slaže i Dalibor.
Ovaj svet je za njih nova pustolovina i dobra sredina za odrastanje dece, a to im je prioritet.
-Želimo da naša deca izađu slobodno u dvorište, igraju se sa vršnjacima, sama odu do prodavnice. To se u Parizu ne može, govorim vam iz svog iskustva- zaključuje ova mlada žena koja je čitavog života bila deo drugog sveta za kojim mnogi u Srbiji žude, a sada je rešila da pobegne iz njega.
