Od Selišta ka Belom Kamenu duž čitavog puta, nikle su divlje deponije. I to ne one sitne, već su bukvalno na nekoliko mesta čitave padine i uvale potoka prekrivene smećem, koje se na žalost teško razgrađuje. Tu su kreveti, traktorske gume, šut, lom, prozori, cipele, tone pampers pelena, šporeti, razno gvožđe, svakojaki otpad. Sve što možeš da zamisliš eto ljudi samo izruče iz automobila i nastave dalje. I to ne obazirući se na te deponje koje svakoga dana sve više rastu.
Onda dune vetar, pa se smeće raznosi duž njiva, proplanaka, puta.
Preduzeće „Srbija šume“ je na nekoliko najkritičnijih tačaka postavila table sa obaveštenjem d aje zabranjeno bacati smeće, ali na žalost, to niko i ne čita.
Ovako nije bilo ranijih godina, ali kako je poslednje dve godine naglo poraslo interesovanje za obnovom dedovinskih kuća, ili kupljenih, ti isti ljudi, jer nema koji drugi da budu, koji „žele da uživaju u prirodi“ su oni koji je najviše prljaju.
I znate još ko baca? Pa na primer rekla bih, a lovci, jer eto kod česme gde svraćaju nakonlova i gde zapale vatru, provedu vreme, tona limenki piva, plastičnih flaša od sokova i čega god.
-To je stvar vaspitanja. Prošle godine sam sa prijateljem čistio deo jedne deponije, oterali smo tonu, i opet isto. Čini se koliko čistimo, duplo sebaca- jada nam se jedan vikendaš sa Belog Kamena.
Sem nekulture, deo krivice mora da padne i na lokalnu samoupravu koja nije obezbedila, niti ima nameru da obezbedi, prostor za odlaganje takvog smeća. Niti je Por Werner Weber postavio kontejnere za okolna mesta, gde bi ljudi mogli da bace ono što je nepotrebno.
Idemo ka tome i predstavljamo Beli Kamen kao biser grada Prokuplja, a od Selišta do vrha na Belom Kamenu nema ni jedne kante, a kamo li kontejnera.
Sve dok svi „ljubitelji prirode“ ne obnove svoje dedovine, ili kuće koje su kupili, dok lovci ne ponesu sa sobom limenke ispijenih piva, biće ovako, na žalost i gore...
